Podeli

Ко користи и концесионира пољопривредно земљиште у Mакедонији?

У Априлу 2009, разговарали смо са Гораном Живковим, да учествујем у прављењу извештаја за ФАО „Транзиционе реформе пољопривредног сектора у земљама бивше СФРЈ“, у погледу ситуације са коришћењем расположивог пољопривредног земљишта у Македонији. Разговарано и договорено, па сам почео да обилазим релевантне институције, да анализирам постојеће статистичке податке и разне публиковане извештаје, расположиве податке на интернету, да разговарам са пољопривредницима, бизнисмене, стручњаке, као и са остале особе ангажиране или упознате са овом проблематиком.

На жалост, појавила се велика рупа око добијању информација у вези “Ко и како користи расположиво земјиште, особито код категорија државно земљиште, као и код правних наследника односно концесионера земљишта које је раније било у својини и коришћено од стране социјалистичких агрокомбината. Било је све у маглу, најверојатније због слабе транспарентности у приватизацији, као и због појединих личних интереса одређених кругова националне и локалне власти у спрези са агробизнисом. Додуше, било је и понуда да се обезбеде неке попрецизније информације за надомест од одређених особа одговорне за земљишну политику. Како и да је, извештај је направљен на бази расположивих информација без улажења у дубљу анализу око слабости и аномалије у поглед транспарентности коришћења пољопривредног земјишта.

Ове године у касне јесење дане, добро сакривана тајна (или боље речено јавна тајна) о злоупотреби у коришћењу пољопривредног земљишта појавила се на површини, после афере о коришћења земљишта под концесијом од стране комбината Џумајлија из Свети Николе. (Погледајте чланак за више информација на веб страну дневника Капитал од 21 Децембра 2011
http://www.kapital.mk/MK/magazin/77933/dzhumajlija_ne_smee_da_zavrshi_kako_svedmilk.aspx)Најверојатније други по значају агрокомбинат, нашао се у ситуацију могућег гашења због злоупотребе и разних малверзација, међу којим и неплаћањем концесијом за коришћења велике површине пољопривредног земјишта и исто дато у подзакуп грчким предузетницима. А паре за надомест коришћења земљишта нигде нема, завршили су у неке џепове, и држава остала кратких рукава. Нажалост, овој ситуацији је допринела подршка од стране одређених политичких кругова, као и од стране уских интереса појединих банкарских институција.

То је јасно као дан, да је приватизација омогућила тадашњим директорима и појединим члановима владајућих странака у транзиционом периоду да профитирају на терет мнозинства пољопривредника (ранијих самоуправљача), на начин којим је запостављена рамноправност корисника пољопривредног земљишта, и на начин којим се онемогућавало да дођу до изражај квалитети пољопривредног предузетништва. Што је још горе, продужило се даље са налажењем рупа у законима, да се не поштују законски и фискални поредак, неплаћања пореза, концесија и остале дажбине.

Зато и данас у Македонији имамо ситуацију да се даје  и користи земјиште без плаћање концесија, да се користе Турска документа (из времена Османлиске владавине) о коришћењу земјишта и злоупотребљавају као сопственичке тапије (на пример, делови Осоговских планина у Источној Македонији су ограђене бодљикавом жицом или другом оградом од стране одређених моћника и поред тога што не поседују релевантне доказе о својини пашњака и осталих природних богатства), да се кажњавају ситне злоупотребе коришћења пољопривредног земљишта од стране малих фармера, док се крупне злопотребе и не спомињу, као и друге сличне бисере из ове наше Балканске средине.

Које су особе/фирме које поседују и обрађују највеће пољопривредне површине. Нажалост, о томе не могу се добити званичне податке. То је државна тајна (Погледајте чланак за више информација на веб страну дневника Капитал од 21 Децембра 2011http://www.kapital.mk/MK/magazin.aspx/77935/zoshto_se_krijat_makedonskite_zemjoposednici_!.aspx?iId=2518. Са друге стране, обрађива површина се смањује сваке године, цена коришћења пољопривредног земљишта је и даље релативно ниска. Дали је планирана стратегија локалних и националних моћника, узимање земљишта за коришћење по јефтину цену на дужи период и затим, при улазак у ЕУ, даљим издавањем да се оствари екстра приход, сценарио пробано већ код агрокомбината Џумјајлија?

Како су неки наши оспоравани значајни људи питали “Quo vadis Macedonia?”. На жалост, са ваквом политиком, уносимо само проблеме у Европску Унију. Како ће ЕУ толерисати ово? Све ми се чини, да ће бити ​​оно “Шта је било, било је”. У тренутку уласка Македоније у  ЕУ  важиће усаглашена легислатива, даваће се земјиште на коришћење богатим страним инвеститорима, без обзира на начин како се дошло до њега од стране горе споменутих господа великопоседника и који су успели да изиграју игру до краја, за разлику од господина Даневског. Дали ће ипак неко имати довољно снаге и доблести од стране власти да предузме соодветне мере како би се спречило ово сценарио. Може бити, да и они размишљају као што Чорба пева “За Идеале гину будале”, особито ако се има у предвид моћ и везе господа великопоседника?

Dodatak Veličina
Dzumajlija.pdf 899.19 KB
Zashto se kriju makedonski zemjoposednici.pdf 1.92 megabajt

Ostavite komentar