Podeli

Bio sam naivan

Ponovo je pokrenuto pitanje osnivanja poljoprivredne komore u Srbiji. Određena poljoprivredna udruženja ili pojedinci u njima sugerišu da treba osnovati jedno krovno udruženje u formi komore ili sindikata.

Moram da priznam da sam ja bio jedan od najvećih zagovornika te ideje pre deset godina. Do te mere sam mislio da je to dobra inicijativa da smo krenuli u pripremu Zakona o poljoprivrednoj komori. Evo šta sam pisao pre više od deset godina na tu temu:

“….Zato je potrebno pronaći zajednički put poljoprivrednika i svih onih čija je uloga da im pruže servis. Vekovna iskustva mnogih zemalja pokazala su da je najbolji način za to dati korisnicima usluga da sami, na demokratski zasnovanim principima, odlučuju o svim pitanjima vezanim za njih tj. dati im institucije, koje postoje da bi im koristile, na upravljanje.

Gotovo u svim razvijenim poljoprivrednim zemljama postoje brojna udruženja zasnovana na strukovnom (odgajivača simentalske rase, jagoda, malina…) ili regionalnom principu. Ona postoje i kod nas. Međutim, kod njih, sva ta udruženja su obično povezana u jednu Nacionalnu asocijaciju, udruženje, komoru. Razne zemlje su gradile različite tipove udruženja. Gotovo 90% svih američkih farmera su članovi Farm Biroa – farmerske asocijacije. Francuska, Austrija, Slovenija, Nemačka (sem Bavarske, Hesena i Baden Wirtemberga) imaju poljoprivredne komore.

I kod nas će jednog dana svi farmeri biti organizovani na Nacionalnom nivou, ali je pitanje kog dana i u kakvom obliku udruženja. Da li kao Udruženje poljoprivrednika ili u više institucionalizovanoj komori koja, pored borbe za svoja prava, obezbeđuje i dodatne usluge.

Mislim da je potrebno da se ovakva transformacija desi što pre. Osnove nove, drugačije organizacije treba postaviti već ove godine, a po mom mišljenju ta organizacija bi trebalo da bude Komora.

Potrebno je da se udruživanja poljoprivrednika dese u što skorijem roku, jer se sledećih nekoliko godina postavljaju dugoročni odnosi koji će obeležiti period do ulaska u EU. Zato je potrebno aktivno učešće poljoprivrednika u postavljanju politike i kontroli raspodele državne zemlje i državnih subvencija, razbijanju prerađivačkih monopola, određivanju potreba za istraživanjem, savetodavstvom itd. Iskustva su da se komora može brže izgraditi nego Udruženje, prvenstveno zbog istorijskog nasleđa nepoverenja. Komora ima mnogo širu ulogu i upravljačko vlasništvo nad institucijama, što je u ovom trenutku bitno jer institucije ne funkcionišu, a preko su potrebne. Sasvim je očekivano da će grupe, najzainteresovanije da institucije funkcionišu, najpre uspeti da ih osposobe da pružaju adekvatne usluge.

Osnivanje, uloga, delatnost, status, članstvo i  finansiranje bi se rešilo Zakonom koji treba da bude zajednički napor postojećih udruženja poljoprivrednika, Ministarstva, Skupštine RS i institucija na koje se buduće funkcionisanje Komore takođe odnosi. Ali, u osnovi, Komora treba da bude zasnovana na određenim principima i da bude u stanju da pruži adekvatan servis članovima.

  1. Komora treba da bude u stanju da ispuni osnovne uloge: zastupničku, savetodavnu i razvojnu. Pored ovoga, mora da pruži pravnu zaštitu svojim članovima, brigu o lokalnom identitetu i proizvodima, da bude nosilac seoskog razvoja i glavni na braniku očuvanja sela. Takođe, treba da prihvati, u što je moguće većoj meri, obaveze administriranja i kontrole državnih subvencija.
  2. Komora treba da bude organizovana na nacionalnom, pokrajnskom, okružnom i po potrebi, opštinskom nivou.
  3. Izbor članova komore bi se obavljao iz dve izborne grupe: prva) članovi komore bi bili nosioci porodičnih gazdinstava i sa njima, članskim pravom, izjednačeni zakoniti i drugi članovi domaćinstva; druga) radnici i vlasnici u registrovanim poljoprivrednim preduzećima. Odnos u skupštinama treba da bude 2/3 : 1/3 u korist prve izborne liste.
  4. Predstavnici skupština bi se birali na neposrednim izborima koji bi se održavali svake 3 ili 4 godine, a gde bi pravo glasa imali svi članovi Komore.
  5. Komora bi se finansirala iz: članarina, agrarnog budžeta RS, budžeta Pokrajine Vojvodine, budžeta lokalne samouprave, iz ostvarenih sopstvenih sredstava i iz vanrednih sredstava (donacija, sponzorstava).
  6. Danom osnivanja, Ministarstvo poljoprivrede bi Komori predalo svoja upravljačka prava nad poljoprivrednim stanicama. Privredna komora bi, shodno istorijskom nasleđu i obećanju predsednika Privredne komore, obezbedila prostorije za rad Poljoprivredne komore, a Udruženje za poljoprivredu bi postalo deo Poljoprivredne komore. Zadružni savezi i ostala udruženja poljoprivrednika bi nastavili svoj rad u saradnji sa i u okviru Poljoprivredne komore….”

Međutim, danas – kada sam stariji i iskusniji mislim da poljoprivredna komora nije dobra ideja. Na promenu mišljenja je prvenstveno uticalo:

  • Što sam proveo mnogo vremena upoznajući se sa komorskim sistemom u drugim zemljama. Tamo sam uvideo da je jedna priča kada dođete na par dana u posetu Komori i slušate hvalospeve od njihovih predstavnika i zaposlenika, a druga je priča kada uđete u sistem i vidite da to što se predstavlja nije baš tako.
  • Hrvatsko iskustvo, za koje je realno upotrebiti reč katastrofalno. Iako su sve uradili školski, jednostavno, politika je isuviše umešala prste i samim tim se izgubilo poverenje poljoprivrednika.
  • Što sam tada verovao da će politika vrlo brzo da izađe iz naših života i da postane važna, ali ne i najvažnija stvar koja definiše odnose u društvu. Međutim, danas posle više od deset godina politika i partije se mešaju svuda i definišu naš život, ako ne više – ono sigurno ne manje nego pre deset godina. Zato ne verujem da bi bilo drugačije kada je reč o poljoprivrednoj komori. Zato i razumem zašto su u austrijskoj i većini drugih evropskih poljoprivrednih komora, po statutu politika i političke partije sastavni deo komorskog sistema odlučivanja.
  • Što u Srbiji danas imate jako puno malih (po članstvu) a velikih (po mišljenju o sebi) poljoprivrednih lidera kojima ovakva situacija, u kojoj su oni značajni jer daju intervjue, viđaju ministre, pišu strategije, sastavljaju liste …, odgovara i koji će sve učiniti da se ništa ne menja.

Ako nema kompore da li to znači da će poljoprivrednici Srbije zauvek ostatiti razjedinjeni u stotine malih asocijacija?

Neće. Relativno brzo će se pojaviti neka jaka ličnost među poljoprivrednicima koja će imati kapaciteta i poverenja da ojača svoju postojeću asocijaciju ili napravi neku novu koja će imati sve više članova i shvatiće da je važno gledati i napolje, pa će aplicirati i postati deo COPA – COGECA čime će još više učvrstiti svoju poziciju. Tako će Srbija dobiti jednu (možda i više) jakih asocijacija, baš kao što se to desilo u drugim zemljama u kojima nema poljoprivredne komore, nego poljoprivrednih udruženja.

Ostavite komentar