Podeli

Bračni drugovi mogu da budu upisani samo u jedno gazdinstvo

Zakon o poljoprivredi I ruralnom razvoju (Sl. Glasnik RS br 41/2009 I 10/2013)  je propisao Registar poljoprivrednih gazdinstava I njegovu funkciju (sprovođenje I praćenje poljoprivredne politike, evidentiranje poljoprivrednih gazdinstava i porodičnih poljoprivrednih gazdinstava, kao i radi vođenje analitike i statistike za potrebe Ministasrtva). Prema članu 20. ovog zakona u registar mogu da se upišu privredna društva, zemljoradničke zadruge, ma mogu i ustanove i škole, manastiri, crkve i druge organizacije, mogu i preduzetnici i poljoprivrednici …mogu svi koji obavljaju poljoprivrednu proizvodnju. Ipak Pravilnik o upisu u registar poljoprivrednih gazdinstava i obnovi registracije, kao i uslovima za pasivan status poljoprivrednog gazdinstva (Sl. glasnik RS 17/13) koji je na sajtu Ministarstva osvanuo 25. februara, u članu 4. navodi da „BRAČNI DRUGOVI MOGU DA BUDU UPISANI SAMO U JEDNO PORODIČNO POLJOPRIVREDNO GAZDINSTVO“. Ta upakovana rečenica, nenajavljena i osmišljena u ministarstvu,  izazvala je nevericu pre svega žena poljoprivrednica koje su me zvale poslednjih dana sa pitanjima…Šta to znači? Definicija se odnosi jednako na bračne drugove, ali verujte u praksi neće se muškarci odreći uloge nosioca gazdinstva nego će supruge morati da ugase svoje gazdinstvo. Naravno,  verujem da će biti i izuzetaka koji potvrđuju pravilo.

Ne razumem nameru zakonodavca.  Ako su hteli da spreče porodicu da ne uzme više novca od subvencija od onog što je namenjeno za 100 ha – pogrešili su,  jer to su mogli uraditi na hiljadu inteligentnijih načina  a ne zabranom registracije. Pored toga,  od nekoliko desetina slučajeva porodica koje poznajem da imaju registrovana grazdinstva i na ženu i na muža,  možda jedna i dve imaju više od 100 ha. Većina njih nema 100 ha ukupno….
Šteta od ovakvog rešenja je velika jer
1) žene će biti lišene prava  da same raspolažu svojom imovinom jer će  morati zemljište koje je u njihovom vlasništvu ili se vodi na njih, stoku i sve ostalo da prenesu na ime supruga, sina ili nekog drugog…
2) ukoliko imaju kredite na svoje gazdinstvo,   moguće je da banka  proglasiti  kredit dospelim jer može  da utvrdi da se klijent više ne bavi poljoprivredom
3)  ukoliko je gazdinstvo u sistemu PDV,  nemam pojma kako  će se ispetljati
4) ne znam ni kako će rešiti ugovorne obaveze koje su preuzele za npr zakup zemljišta  itd.
Ali suštinska šteta od ovog nakaradnog rešenja  je mnogo veća. Ovakvo rešenje narušava ravnopravnost polova, ravnopravnost u bračnoj zajednici a  i ono malo ljudskog dostojanstva koje nije još oduzeto ženama na selu. Ne znam u koliko slučajeva sam bila zbunjena pričom žena iz veoma uglednih i vrednih porodica kako  je registar  otvorio mogućnosti da one budu bitnije u porodici jer im je pružio priliku da zemlju koju su donele u miraz vode u okviru svog gazdinstva, da zemlju stečenu zajedničkim radom vode a svoje gazdinstvo te da na osnovu tog konkurišu za kredite, bespovratna sredstva, da imaju svoj račun…da one odlučuju o investicijama. Znam i mnogo slučajeva u kojima je otac prepisao zemlju svojoj ćeri jer se uverio u njene preduzetničke sposobnosti.
Kako će se rešiti ovo pitanje?  Do 31.o3.  neki će se samo formalno razvesti. Ili će se zemlja, stoka, dugovi   preraspodeliti u krugu porodice i prijatelja i svaki hektar će dobiti subvenciju iako nije više u bračnoj zajednici. Država će  na 8. mart da drži govore o ženama,  o potrebi da se poboljša položaj žene… A žene?  One  će vaspitavati i učiti  decu  ne samo da odu iz  sela u grad …nego da odu iz ove zemlje. .
PS. nekoliko zaključaka iz Studije Žene na selu u Vojvodini: svakodnevni život i ruralni razvoj : (rezultati anketnog istraživanja) / Marina Blagojević Novi Sad : Pokrajinski zavod za ravnopravnost polova, 2010 (Petrovaradin : Futura) koje bi alfa mužjaci  trebali da znaju pre nego što krenu da štede na porodičnim gazdinstvima I rasipaju na svim drugim gazdinstvima:
Ø  Seoske žene ne poseduju vlasništvo niti suvlasništvo nad kućom u 61% slučajeva. Čak 4/5 ispitanica ne poseduje vlasništvo nad imanjem. Čak 78.5% žena ne poseduje automobil, 10.9% su suvlasnice i 10.6% su vlasnice automobila.
Ø  Najčešći uzroci svadja u porodici su vezani za novac (3/5).  Drugi uzrok po učestalosti je vaspitanje dece, što se može objasniti ubrzanim menjanjem okruženja i vrednosti, velikim medjugeneracijskim razlikama,  kao i urušavanjem roditeljskog autoriteta. Visoka učestalost “neslaganja naravi”, kao trećeg uzroka svadja u porodici ukazuje takodje na jačanje procesa individualizacije i očekivanja od partnera.
Ø  Nezaposlenih je u uzorku bilo 39.0%, od čega je oko polovina aktivna u poljoprivredi, a polovina nije. Čak 2/3 seoskih žena sa najnižim nivoom obrazovanja su  nezaposlene, od čega je polovina njih aktivna u poljoprivredi, a polovina nije. Iz ovih podataka se vidi da čak i u slučaju nezaposlenosti, pojoprivredna aktivnost  za veliki broj žena ne predstavlja  izvor prihoda. U radnom odnosu je nekada bilo 64.5% onih koje su sada nezaposlene.  Žene koje imaju srednje obrazovanje su bile nekada zaposlene u preko 70% slučajeva.  Najčešći razlog prestanka radnog odnosa su bili “porodični razlozi”, u 23.8%, zatim sledi rad na odredjeno vreme (20.3%), i privatizacija (15.3%).
Ø  Manje od polovine seoskih žena su formalno zaposlene. U  ukupnom broju ispitanica samo  45.9%  su formalno zaposlene,  od čega je manje od 1/5 dodatno aktivno u poljoprivredi. Zaposlene žene su najčešće zaposlene kod privatnika (55.o%), a u  jednoj trećini slučajeva su zaposlene u državnim firmama. U svojoj ili u porodičnoj firmi radi preko 11% žena. Ovi podaci indirektno ukazuju na relativno visoku raširenost nepoljoprivrednih aktivnosti u vojvodjanskim selima, kao i na veliku mobilnost radne snage, na manjim distancama. Itd. Itd.

1 komentar u ovom Tekstu

  1. Profile photo of Ivana Dulić Marković

    Broj gazdinstava registrovanih na zene
    2011 ukuan broj registrovanih gazdinstava je bio 452721, a od toga je na žene registrovano 129236 (29%)
    2010. je 56005 a 2011. – 51143 žena bile osigurane kao vlasnice poljoprivrednog zemljišta
    (podaci iz Publikacije Platforma za rodno odgovornu politiku subvencija u poljoprivredi i ruralnom razvoju, Femina Creativa)

    Odgovori

Ostavite komentar