Podeli

Car je go

Poslednja u nizu mera agarne politike Ministra Petrovića kojom najvaljaju da će se državnim parama kupiti 5.000 junica koje će posle Suzana Mančić deliti na lutriji, definitivno potvrdjuju da uvek može gore i da agrana politika Srbije ulazi u fazu potpune nemoći i okretanju populizmu koji će za posledicu imati: (1) zaustavljanje, već usporenog, procesa unapredjenja konkurentnosti poljoprivrede Srbije zasnovane na porodičnim gazdinstvima; (2) bogaćenje pojedinaca na osnovu monopolske rente koju će pre svega plaćati poljoprivrednici; (3) jačanje uloge države i robnih rezervi i korupcije vezane za njihovo funkcionisanje; (4) uništavanje sistema registra i nerazvijanje sistema bezbednosti hrane; (5) udaljavanje od evropskih integracija i pristupa STO.

Ovo će biti potignuto ne samo ovom glupom merom podele po jedne junice nego i ostalim merama koje su usvojene ili se najavljuju:

Razmena mineralnog djubriva KAN za pšenicu preko robnih rezervi nije mera koja će ikome pomoći sem Azotari Pančevo i RR.  KAN je djubrivo koje više šteti zemljištu Vojvodine nego što mu doprinosi, to zna svaki pravi poljoprivrednik, Ministar, direktor Srbijagasa i drugi, isto kao što svi znaju da je to politički dogovor da se finsira Azotara na račun agrarnog budžeta i da nema nikakve veze sa podrškom poljoprivrednicima.

Davanje cenovne podrške za soju, suncokret i šećernu repu je mera od koje koristi neće imati poljoprivrednici nego Viktorija grupa, MK komerc, Invej grupa i drugi koji se bave otkupom i preradom ove tri kulture. Poljoprivredniku će se za cenu premije smanjiti otkupna cena. Ovo su osnove ekonomije, koje možete da znate i da nemate ni jedan ekonomski razred nego samo da ste se bavili poljoprivredom u Srbiji kada su postojele mere cenovne podrške.

Sa preko 20 milona eura koliko košta da se zaposle svi nezaposleni agronomi moglo je da se napravi skladišnog prostora za preko 50.000 tona voće i povrće, čime bi se povećao izvoz, organizovao tržišni lanac, sklonila količina voća i povrća u berbi/žetvi i imala ujednačenija cena tokom godine i medju proizvodjačima. Ovako nemate investicije nego samo tzv anketare koji za potrebe Ministartva prikupljaju besmislene podatke.

Uredba koja subvencioniše nabavku IMT traktora nikako nemože da pomaže poljoprivrednicima, jedino ukoliko se ne misli da ovim traktorima – koji su licenca Massey Ferguson-a iz pedesetih godina prošlog veka – treba da udjemo u Evropu i da tamo budemo konkurentni.

Potpuna ista priča je i sa sistemom podrške po grlu goveda gde više od polovine para koje dobije poljoprivrednik ide institutu i fakultetu koji vrše matičenje.

Na kraju stvarno se zapitate kakva je to agrana politika od koje najveću korist imaju Bajatović, Kostić, Viktorija, Peconi, instituti, IMT… Korist imaju i razni ševralići i cvijanovići koji će imati veće plate i dobijaće više projekata od Ministartva da objašnjavaju kako ovakva politika pomaže poljoprivrednicima. Isto tako korist će imati i brojni mediji koji će imati prilike da svoje gazde proglašavaju pobednicima dana/nedelje i time zasluže njihovu naklonost. Na kraju korist će imati i neki poljoprivrednici jer će dobiti nešto a ne ništa.

Zar nije dovoljno?

Ostavite komentar