Podeli
Dan mrmota

Dan mrmota

Još davnih dana ministar Dragin počeo je da najavljuje da će Srbija, samo što nije, početi da koristi IPARD sredstva. On je najavljivao da će to biti oko 50 miliona godišnje ili oko 350 miliona za 7 godina, što je bilo realno ako uzmemo iskustva drugih Novih zemalja članica. Na kraju, Srbiji je dodeljeno 175 miliona evra za period od 2014 do 2020. Zanimljivo je, ili tužno, da Srbija dobija manje para od Hrvatske koja ima više nego duplo manje poljoprivrednog zemljišta i poljoprivrednika, što su dva glavna kriterijuma koliko će se para dobiti. Treći kriterijum je onaj politički (kako domaće tako i one u EU) i vezan je za veru u sposobnost administracije, naše lobiranje i slično, koji nama očigledno nije išao na ruku. No pošto se niko nikad nije bavio temom kako to da Srbija dobija samo 175 miliona, neću ni ja da stajem na muku našim kreatorima politike. Neću čak ni da pišem koliko je para do sada izgubljeno, kada smo trebali da počnemo da koristimo IPARD i zašto ga do sada još nemamo. O tome sam pisao još odavno, na primer ovde i ovde. Međutim, hoću da pišem o novim najavama da će prvi tender za IPARD da bude u prvoj polovini ove godine i o odgovornosti stalnog najavljivanja i podizanja očekivanja za korišćenje IPARD sredstava.

Da li je realno da imamo prve tendere u prvoj polovini ove godine, ili čak i ove godine? Plašim se da nije.

Potrebno je ljude zaposliti, i to odgovarajućih kvalifikacija. Zatim ih je potrebno obučiti, što nije jeftino. Pošto Ministartvo finansija neće da im plaća obuku iz naših sredstava, naručen je projekat EU koji kad se objavi (a još nije, jer čekaju da Ministartvo prvo zaposli ljude) treba barem 9 meseci da se odabere kompanija i potpiše ugovor za sprovođenje. Zatim treba akreditovati Agenciju za plaćanje od strane EU i očekivati da nema puno primedbi kada inspektori dođu da vide kako sistem funkcioniše. Jer ako ima onda dobijamo rok da ispravimo nedostatke, koji može da bude prilično dug.

Sve ovo, a još više dosadašnja ažurnost na izgradnji sistema za korišćenje IPARD sredstava, ukazuje mi na to da optimističke izjave o IPARD-u u prvoj polovini 2016. godine su (samo još jedno) predizborno obećanje.

Ja bih najsećniji bio da nisam u pravu. Nažalost, do sada se pokazalo da je klađenje na IPARD prava sigurica, ukoliko pare stavite da se ništa neće uraditi, a svako može da izgugla koliko su puta razni predstavnici Ministarstva i ministarka najavljivali IPARD tendere koji, sad će, samo što nisu. E to nas vodi na sledeće pitanje.

Da li su ljudi u Ministarstvu svesni posledica svojih olako datih izjava?

Nedavno, na seminaru 100 P+ na Tari predsednik Udruženja proizvođača i uvoznika poljoprivredne mehanizacije je ukazao na problem da ljudi ne investiraju u mehanizaciju jer čekaju IPARD. Ja lično znam na stotine poljoprivrednika koji ne investiraju iz istog razloga. Na kraju, i brojke o uvozu traktora i priključnih mašina u Srbiju ukazuju na problem. Znači već godinama se IPARD koristi kao političko sredstvo („IPARD će nadomestiti smanjenje subvencija“, „IPARD će pokrenuti poljoprivredu Srbije“, „IPARD će …“) a da pri tom on ne samo da ne doprinosi razvoju nego naprotiv, ima negativne posedice jer se ne investira, jer svi čekaju to evo sad će, samo što nije. Naravno, nije IPARD kriv nego političko manipulisanje u njegovo ime.

A šta će tek biti kad IPARD zaista počne, pa evaluacija bude trajala godinama, pa se vidi da na prvim tenderima ima samo desetak miliona za trošenje, a zahteva za nekoiko stotina miliona, pa se vidi da je u nekim opštinama nemoguće sakupiti sve potrebne papire za gradnju, pa kad najveći deo njih, koji već godinama čekaju i ne investiraju, budu čekali još godinu da se projekti evaluiraju, pa onda još budu odbijeni. Ko će biti odgovoran? Ministarstvo koje šalje loše poruke ili poljoprivrednik koji ih pomno sluša.

Za IPARD je najvažnije ne lagati poljoprivrednike i imati transparentan pristup tome šta on zaista jeste, a šta nije. Za sada od naše administracije smo dobili samo političke floskule i toliko malo pravih infomacija.

Ostavite komentar