Podeli

Koliki je stvarno agrarni budžet i kome je namenjen

Državni sekretar  Danilo Golubović kaže da je agarni budžet za 25% veći nego prošle godine, Ministar Dinkić kaže da je isti kao i prošle godine. Zaista ko je u pravu Ministar ili državni sekretar?

Ukupan budžet je 40 milijardi dinara. Ova suma uključuje i sopstvene prihode jer se po novom ovi prihodi ne prikazuju posebno na razdelu pojedinih Ministarstava samim tim ne znamo koliko će oni zaista iznositi ali znamo da su oni značajni zbog prihoda od izdavanja poljoprivrednog zemljišta. Prošle godine ih je Ministar Petrović procenio (namerno naduvao) na 26 milijardi pa je ukupan budžet bio 49 milijardi. Relana je procena da su oni na nivou od oko 8-9 milijardi. Znači ako želimo da imamo kontinuitet u računjanju koliki je zaista agarni budžet i koliki je procenat od ukupnog pripada poljoprivredi, moramo oduzeti sopstvene prihode. Tada dolazimo da je agarni budžet negde oko 3% ili još bliđe 2.9%.

Ovo je puno manje od 5% koliko je pisalo u programu URS i SNS,

Ko je dobitnik a ko gubitnik agrarnog budžeta 2013?

Najveći gubitnic su ratari, povrtari i voćari. Za ove kulture je namenjeno  samo 11.5 milijardi što je kada podelite sa 1.8 miliona hektara (koliko je relano očekivati da se nadje u registru za plaćenje) ukazuje da će nivo plaćanja biti oko 6-7 hiljada dinara po hektaru, što je skoro a upola manje od onoga što su dobijali predhodnih godina.

Program kao da su pisali oni koji se bave organskom proizvodnjom i proizvodnjom mleka, jer su te dve stavke najviše povećane. Tako je sa nekoliko desetina miliona, koliko je bilo namenjeno organskoj proizvodnji, sada to značajna budžetska stavka sa 400 miliona dinara a premija za mleko iznosi preko 13% ukupnih direktnih plaćanja i planirana je na 7 dinara (oko 20% cene koju plaća preradjivač). Kada se ovome dodaju i mere genetičkog unapredjnja i premije za junice koji ukupno čine 2.4 milijarde dolazi se da udeo stočarstva u direktnim subvencijama iznosi 30%.

Budžet je na žalost planiran tako da investiciona podrška čini daleko ispod 10% ukupne podrške, za razliku od EU gde je ona preko 30% (ali njima treba nova mehaizacija, sistemi za navodnjavanje, skladišta i druga nova tehnologija a mi toga valjada imamo dovoljno).
Takodje nema para za najsiromašnije na selu iako je to deo programa svih stranaka na vlasti.

Ostavite komentar