Podeli

Loš početak

Pre nego što pročitate moj komentar želim da bude jasno da novoj ministarki želim svaki mogući uspeh i napredak. Ne zbog nje lično, jer me ona i ne zanima, nego zbog onih poljoprivrednika koje poštujem i volim.
Početak ne obećava. Pretpostavljam da nije  ministarka pisala deo o poljoprivredi u ekspozeu te ga neću komentarisati, ali pročitala sam da je rekla da joj je prioritet da usvoji već napisanu  strategiju i dosledno sprovodi već usvojeni zakon o podsticajima. Tom izjavom ona je potvrdila da se slaže sa pristupom koji je imala ova Vlada i u prethodnom periodu a to je  da prvo donese mere a onda piše strategiju, da prvo kupi kartu pa onda odluči gde će putovati, da prvo skuva i posluži ručak pa onda pita ukućane šta želite da jedete, da prvo održi predavanje pa onda pita št je bila tema predavanja…Tako smo  saznali da će ministarka bez pogovora prihvatiti i strategiju i zakon i sprovoditi politiku koja je usmerena na neko imaginarno prosečno gazdinstvo te da će fokus agrarne politike će biti statistika i politika a ne stvarnost. A stvarnost je da imamo odlične poljoprivrednike i da njima treba pomoći da budu još bolji, da imamo dobre koji treba da postanu odlični, da imamo loše koji treba da postanu dobri, loše koji treba da napuste sektor i da najveći broj gazdinstava koje oni zovu mala staračka gazdinstva nije u sferi poljoprivede kao posla nego treba da budu u sferi ministarstva za socijalna pitanja . Ona proizvode za sebe a ne za tržište ali njih država mora podržati da žive dostojanstveno. Svaka od ovih grupa mora imati podršku i to iz sve snage. A podrška je mnogo širi i komplikovaniji  pojam od subvencija.  Iskustvo iz EU kazuje da  je najbolje prošla poljopriveda u Poljskoj  koja je imala  konsolidovanu strukturu  gazdinstva i ona su se  prilagodila mnogo bolje potražnji na velikom tržištu nego one zemlje u kojima je  „reforma“ tržišta zemljišta neprestalno trajala a proces restruktuiranja gazdinstava nikad nije okončan.
Strategija je loša i ne odgovara ni na jedno pitanje koje zanima poljoprivrednike ali i one koji plaćaju poreze u Srbiji i čijim novcem se plaćaju subvencije, ne daje jasne signale politike koja će se voditi sledećih 10 godina. „Predvidljivost“ definiše zakon i to samo tako da je jasno  da će najveći deo budžeta biti potrošen na direktna plaćanja: plaćanja po hektaru – delom za inpute delom u kešu i plaćanju po grlu od krava do pčela. Efekti direktnih plaćanja  na strukturu farme u EU su bili (2003 – 2010) ubrzano smanjenje broja gazdinstava (proces je trajao i pre 2003), ubrzano napuštanje  sektora poljoprivrede od strane malih gazdinstava (manjih od 5 ha) – u EU27 od 2003 do 2010 broj gazdinstava manjih od 5 ha se smanjio za 20 %, povećala se korišćena poljoprivredna površina  po gazdinstvu za 22 % i strukturalni dualizam je povećan. Direktna plaćanja su uticala i na korišćenje poljoprivrednog zemljišta i to tako što rastao i raste  indeks ekstenzifikacije i smanjuju se površine koje  obrađuju vlasnici. Što se tiče radne snage i kapitala – došlo je do ubrzanog smanjenja intenzivnosti radne snage (časovi/hektaru), manjeg  zapošljavanja u sektoru poljoprivrede, do generacijskog transfera – povećan je broj  gazdinstava kojima upravljaju mladi vlasnici i nije  identifikovano veće ulaganje kapitala. Direkta plaćanja su uticala i na to da je generalno usmerenje na „lakše“, manje zahtevne kulture.
Ministarka treba da predloži jasnu i kratku strategiju, prilagodi  način podrške potrebama svake grupe poljoprivrednika ali pre svega da izgradi institucije koje su potrebne poljoprivredi. Ona ne  sme da podlegne pritisku da menja zakon o zemljištu da bi se izašlo u susret Arapima i drugima koji cupkaju čekajući da dođu do koncesije. Ako to uradi,  ona će  uništiti dve pomenute grupe porodičnih gazdinstava  – odlične i dobre

Ostavite komentar