Podeli

Menjati Sporazum sa EU ili ne?

Približava se 2014 kada će Srbija, shodno Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, da liberalizuje svoje carine prema EU. Da se taj ternutak pribižava vidim i po tome da je Studija „Efekti liberalizacije na poljoprivredu Srbije“, koju smo pisali još 2010, danas opet vrlo aktuelna i svaki dan ima nekoliko desetina preuzimanja, kao i po tome da se sve češće pojavlju zahtevi da se SSP u domenu poljoprivrednih proizvoda izmeni.  Gorepomenuta Studija je pisana sa ciljem da: (1) infomiše učesnike u tržišnom lancu o predstojećim promenama i pruži im dovoljno podataka koji će im pomoći da prilagode svoje poslovne planove predstojećim promenama; i (2) da bi kreatori politike mogli da donesu agranu politiku adekvatnu predstojećim promenama. Teško je sa sigurnošću proceniti koliko su se pojedinačni poljoprivrednici, trgovci i preradjivači prilagodjavali / prilagodili postojećoj / predstojećoj liberalizaciji ali sa sigurnošću mogu da tvrdim da se agrarna politika do sada nije prilagodjavala. Jedna od posledica je i da Srbija već treću godinu zaredom ne povećava svoj izvoz poljoprivrednih proizvoda, za razliku od uvoza koji se povećava, za razliku od perioda 2002-2010 kada je rasla sa prosečnom stopom većom od 20% i za razliku od konkurenata kojima izvoz kontinuirano raste. Za ovu činjenicu ne treba optuživati ni liberalizaciju, ni aflatoksin, ni sušu nego pre svega agarnu politiku  koja nije u funkciji unapredjnja konkurentnosti i traženja adekvatnih odgovora na probleme.

Teško je da će se stvari sa izvozom i konkurentnošću popravljati same od sebe, naprotiv one su uvek posledica delovanja kako ljudi unutar sektora, a još više kreatora politike i njihove spremnosti, odnosno, nespremnosti da odgovore izazovima. Zato se moraju stalno istraživati dobre i loše strane i planski raditi na njihovom unapređenju. U tom smislu, danas se pred Ministrom Glamočićem nalazi nekoliko velikih pitanja i izazova. Jedna grupa pitanja jeste vezana za predstojeću liberalizaciju: (1) Da li naše carine dogovorene u okviru SSP treba menjati? (2) Ako da, može li se uspeti u pregovorima? (3) Na kraju, kako to uraditi da bi se uspelo?
(1) Razlozi zašto smatram da treba ući u promene SSP-a:

  • Pregovarači tim koji je zaključilo SSP (državni sekretar Mirjana Milošević i njen tim) nisu imali analitičkog i pregovaračkog kapaciteta, dodatno,  nisu gledali samo javni interes nego i da se zaštite interesi pojedinih kompanija, tako da se sporazum može, samim tim i treba, unaprediti i to u sledećim pravcima:
    • Pokazuje se da odredjeni sektori imaju problem kako zbog niske carine tako i zbog ulaska u makaze izmedju CEFTA i SSP sporazuma
    • Pokazuje se da za odredjene proizvode koji će ostati zaštićeni i posle 2014, carina prema EU nema, niti će imati, efekat
    • Pokazuje se da carina na odredjene proizvode prvenstveno inpute za druge proizvodnje je takva da sprečava dolazak investitora i razvoj sektora koji zavise od cene tih inputa
  • Pokretanjem promene celog SSP će se mnogo lakše dobiti ono za šta postoji spremnost i EU i Srbije kao što je dobijanje dodatne kvote za šećer pošto je procedura promene ista za jedan član ili više njih.
  • Zato što će dogovor oko promene SSP pokazati fleksibilnost i dobronamernost EU i povećati poverenje u EU medju poljoprivrednicima.

(2) Da bude jasno na početku, iako svaki trgovinski sporazum ima zaštitnu klauzulu retko se dešava da se one aktiviraju, jer je za dogovor potrebna saglasnost obe strane, a po logici uvek jedna (ona koja aktivira klauzulu) misli da dobija promenom a druga da gubi. Ipak, ja verujem a i to mi je utisak posle konsultacija sa iskusnim prijateljima u EU, da  postoje razlozi i da ima smisla da EU prihvati promenu Sporazuma. Zašto:

  • Srbija jeste jedinstvena priča u smislu da je prošlo 6 godina implementacije SSP a da Srbija nije još ni blizu EU. Kod drugih zemalja članica datum ulaska u EU korespondira sa datumom završetka liberalizacije dok je Srbija jedina zemlja koja završava liberaizaciju a čak nema (i neće skoro imati) mogućnost korišćenja predpristupnih fondova čija je osnovna svrha povećanje konkurentnosti i priprema poljoprivrede za  konkurenciju u okviru EU. Naravno da za ovo nije kriva EU nego mi sami ali jeste jedinstvena situacija koja traži i drugačiji pristup i razmišljanje, što promena SSP uparvo jeste.
  • Poljoprivredno okruženje u kome se pregovarao SSP potpuno je drugačije od današnjeg jer se u poljoprivredi desio porast cena hrane koji je imao velike posledice na cene zemljišta i inputa, prihoda poljoprivrednika, preraspodelu prohoda duž tržišnog lanca …. Ove promene dovele su i da odredjene carine imaju potpuno drugačiji efekat danas nego pre svetske krize i porasta cena hrane. Zato ima smisla ne menjati pravila nego praviti presedan (kao što su presedan ovolike promene koje su se desile u poljoprivredi).
  • Srbija je pokazala spremnost za saradnju kada je počela jednostrano da primenjuje trgovinski sporazum, nažalost pogrešno verujući da će to ubrzati EU integracije, a ne osnaživanje svojih administrativnih kapaciteta i ulaganjem u konkurentnost sektora.
  • U ovom političkom momentu i EU i Srbija bi mogli da postizanjem dogovora značajno povećaju poverenje u EU i osnaže svoje pozicije kod partnera (EU odobravanjem promene SSP a Srbija obavezivanjem na promene u okviru sekrtora).

(3) Osnovna karakteristika trenutnih pregovaračkih odnosa izmedju EU i Ministartva poljoprivrede jeste – nepoverenje od strane EU u našu volju i kapacitete nastalog usled konstantnog neispunjavanja predhodno dogovorenog. Ovo sigurno umanjuje našu pregovaračku pozicju, ipak ukoliko se ovim pregovorima pridje profesionalno, Srbija može biti jedna od retkih koja je uspela da menja SSP u domenu carina. Da bi to uspela osnovni princip pregovora mora da bude –  pregovaranje kompetentno brojakama a ne kukanjem i izigravanjem političkog jadnika. Dodatno, startegija i aktivnosti treba da budu:

  • U saradnji sa partnerima iz EU razmotriti da li je bolje umesto aktiviranje zaštitne klauzule (član 32) pregovore vršiti u okviru Klauzule o reviziji (član 31)
  • Pripremiti jako dobre analize i brojke koje će pokazvati relano a ne prenaduvano stanje i koje će ući u dubinsku analizu predvidjanja posledica
  • Pripremiti detaljne puteve trgovine ne samo izmedju Srbije i EU, nego svih konkurenata; takodje prilikom pregovora insistirati celokupnim trgovinskim odnosima u regionu a ne isključivo onim sa EU jer konkurentnost pojedinih zemalja i proizvoda se ne zasniva isključivo na konkuretnoj proizvodnji nego i uvozu kroz jedan trgovinski ugovor i izvozu u drugi
  • Ponuditi ne samo povećanje naših carina nego i smenjivanje onih linija koje se ispregovarane da bi zaštitile odredjene interese, koje nemaju nikakvog ili imaju negativan efekat
  • Obavezati se značajno jače na institucionalne reforme, jer ko garantuje da se situacija neće ponoviti za koju godinu ponovo. Zato kao kompenzaciju pružiti garancije da će se izgraditi kapaciteti za korišćenje IPARD sredstava, da će se obučiti veterinari i započeti registracija objekata, da će se uskladiti startegija, mere i inikatori… da Ministartvo poljoprivrede i njene uprave ovog puta ne samo da žele nego i znaju da naprave nepohodne reforme.

Ostavite komentar