Podeli

Nije dobro, ali sećaćemo se ovih dobrih vremena

Da se ne lažemo, predhodna decenija u poljoprivredi Srbije nije bila fenomenalna ali ipak se uspelo održati vrednost proizvodnje (posmatran u stalnim cenama) na nekom konstantnom nivou, pri čemu su sektori kao što su žitarice i uljarice značajno rasli, neki ostajali na manje više istom nivou (voćartsvo, mlekarstvo, govedarstvo), dok su durgi opadali (povrtarstvo, svinjarstvo). Isto tako Vojvodina je rasla a Centralna Srbija opadala, naročito, zabrinjavajuće intenzvno, neki njeni regioni.

Šta su bili osnovni pokretači ovog rasta:

  • Zakon o poljoprivrednom zemjištu koji je omogućio da zemljište dodje u ruke oko 10 hiljada poljoprivrednika koji su znali da ga obrade i koji su došli do mehanizacije na račun tog zemljišta
  • Dobre cene žitarica i uljarica koje su omogućile da neki imaju prihode iako su generalno nekonkurenti
  • Otvaranje tržišta inputa
  • Hrabri i pametni proizvodjači koji su predhodnih godina investirali

Jednostavno u Vojvodini prinosi kukuruza sa 5-6 tona povećali na 10-12 i to je bio prirodan rast, kao posledica ovih pokretača.

On je izostao u Centralnoj Srbiji.

Ono što jeste osnovna karakteristika ovog perioda jestu:

  • Značajne i brze strukturne promene koje su izneli mali broj poljoprivrednika. Tako danas 22 hiljade poljorprivrednika u Vojvodini odbradjuje 80% zemljišta, ili 155 hiljada njih u Centralnoj Srbiji. Još uvek ima prostora da razvoj poljoprivrede nosi veći broj poljoprivrednika.
  • Mali nivo investicija kako u primarnu proizvodnju još više u preradu. Naša poljoprivreda ozbiljno tehnloški zaostaje za konkurentima.
  • Dobar razvoj tržišta raznih servisa zasnovanih na privatnoj inicijativi koji omogućava da se ima pristup kvalitetnim inputima, izvoznim tržištima (čak 260 kompanija izvozi kukuruz, sveže voće stiže čak do Rusije i sl), kreditima, privatnim savetodavcima … Postoji infrastruktura za razvoj.
  • Mali nivo planiranja, vizije, razumevanja trendova i procesa, organizovanja. Praktično srpski poljoprivrednk je svakodnevno bombardovan raznim ne istinama i polu informacijama iz kojih on nije u stanju da razume svoju poziciju i napravi dobar plan za budućnost.

Poljoprivreda Srbije u poslednjih tri godine jako nazaduje u odnosu na konkurenciju. Mogu da koristim razne indikatore da bi to dokazao, kao što je nivo prihoda, proizvodnje, investicija i sl. Odabrao sam izvoz jer postoji utisak da nam to ide jako dobro; medjutim, poslednjih godina izvoz u poredjnju sa svetom i osnovnim konkurentima značajno zaostaje, što nije bio slučaj u periodu od 2004-2007 kada smo bili značajno bolji od konkurenata, niti u periodu 2007-2010 kada smo bili na nivou sveta ali zaostajali za konkurentima u regionu. Poslednje tri godine jako zaostajemo.

Šta je razlog ovog intenzivnog zaostajanja poslednjih nekoliko godina? Vrlo jednostavno, svi pokretači rasta koji su postojali više ne postoje a nove nismo pronašli.

  • Preko trećine zemljišta sada se izdaje po prioritetu praveći od dobrih ratara loše stočare i od dobrih stočara loše ratare
  • Cene poljoprivrednih proizvoda su u konstantnom opadajućem trendu još od aprila 20011 godine
  • Hrabri pojedinci koji su bili osnovni pokretač razvoja i koji su postigli puno za sebe i svoje porodice i poljoprivredu Srbije, moraju da predju na sledeći nivo ali, ili to nisu u stanju jer je to okruženje koji oni ne razumeju ili pak su zadovoljni postignutim i nemaju motiva za daljom borbom, dok neki drugi koji imaju kapciteta za taj nivo nemaju resurse.
  • Pre desetak godina se mogao razvoj zasnivati na unapredjenju kvaliteta inputa i zamenom domaćeg sortimenta sa stranim, ali ne više.

Znači povećali smo prinose kukuruza sa 6 na 12 tona (koje Evropa ima već desetlećima) ali ne možemo da imamo 16-18 tona, nego ako želimo rast se mora ulagati u nešto što nije samo obrada zemljišta.

Šta nas čeka u bliskoj budućnosti?

Pa rekao bih ništa dobro. Kretaori politike nisu u stanju da pronadju pokretače razvoja i stimulišu ih. Naprotiv oni rade sve da i ono malo zdravog i dobrog unište.

  • Menjajući Zakon o poljoprivrednom zemljištu u pravcu davanja zemljišta bez tendera i po prioritetu uzima se onih koji nose razvoj i daje se „prijateljima“ uništava se tržište zemljišta i smanjuje njegova produktivnost po jedinici
  • Upornom i sve većem subvencionisanjem primerne stočarske proizvodnje ne samo da se bacaju pare nego se i smanjuje proizodnja i profita stočara. Subvencija i prioritet za zakup nad državnim zemljištem povlači povećan interes za gajenjem stoke koje vodi prekomernoj proizvodnji, velikoj ponudi u zatvorenom sistemu i samim tim snižavanjem cena, koje je veće nego nivo subvencije. Znači duplo golo – država potroši pare a stočar ima manji profit.
  • Puštanje na tržište razne Tenise, Arape i druge prijatelje dovodi do konkurencije na domaćem tržištu, jer svi oni prvenstveno dolaze da bi prodavali na domaćem tržištu koristeći prednosti koje im država daje. Posledice njihovih aktivnosti će biti manji broj proizvodjača svinja i paora čime umesto proširenja baze za razvoj, ona se dodatno smanjuje na račun srednjih poljoprivrednika koji će, nažalost, biti kolateralna posledica ove politike umesto da budu osnovica za razvoj.
  • Cene poljoprivrednih proizvoda će nastaviti da padaju čime će biti sve teže da se bude konkurentan i ima profit

Sve u svemu – nije dobro, ali sećaćete se ovih dobrih vremena

Ostavite komentar