Podeli

Nova mantra – mala gazdinstva

Gore

Srbija je u proteklih deset godina promenila devet Ministara poljoprivrede. Ovih devet ministara su bili predstavnici pet političkih partija. Pripadnost istoj političkoj partiji ne znači i istu agarnu politiku, čak naprotiv, najveće promene u agranoj politici su se dešavala kada su smanjivali Ministri iz iste partije. Svaki Ministar je dovodio svoje saradnike, tako da je pedesetak državnih sekretara, dikertora uprava i pomoćnika ministarta bilo imanovano i razrešeno u poslednjih 5 godina. U tom periodu Ministartvo poljoprivrede je jednom spojeno sa Ministartvom trgovine a jednom sa životnom sredinom.

Toliko o kontnuitetu i stabilnosti.

Dole

Oko 23 hiljada poljoprivrednika i poljoprivrednih preduzeća u Vojvodini i 155 hiljada njih u Centralnoj Srbiji obradjuje 80% zemljišta. Ostalih 20% zemljišta obradjuje oko 500 hiljada poljoprivrednih gazdistava. Prosečna veličina ovih koji obradjuju 80% zemljišta u Vojvodini je 54 hektara a u Centralnoj Srbiji 10 puta manja. U isto vreme Popis kaže da poljoprivreda Srbije zapošljava skoro pa 650 hiljada ljudi sa punim radnim vremenom (od čega čak 175 hiljada ima manje od jednog hektara) a čak 1.4 miliona je ukupna radna snaga na poljoprivrednim gazdinstvima.

92% onih koji imaju površine preko 50 hektara jeste u sistemu subvencija, dok čak 6 od njih 10 koji imaju manje od 2 hektara ni ne traže subvencije. Onih 4 koji traže subvencije čine 17% ukupog broja onih koji dobijaju subvencije ali i samo 3% ukupnih para, dok oni preko 50 hekatra čine manje od 2% ukupnog broja subvencionisanih gazdinstava i 28% ukupnih para.

Toliko o 650 hiljada poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji.

Odozgo nadole

Do 2006 godine postojala je politika koja je prepoznavala da poljoprivrednici nisu isti i da su im i potrebe drugačije i koja je poljoprivrednike podržavala shodno njihovim potrebama (komercijlanim da kupuju hladnjače, laktofrizove, sistema za navodnjavanje, prave mlečne farme i slične druge investicije; nekomecijlanim da dobiju podršku dohodku). Posle toga svi poljoprivrednici su postali isti i svima je bilo potrebno samo sto eura po hektaru da reše sve svoje pobleme. Ja sam se uvek pitao da li oni koji su kreirali takvu politiku shvataju koliko su svetlosnih godina udaljene potrebe staračkog domaćnstva na Staroj planini i velikog proizvodjača u Vojvodini.

Danas, država i državni analitičari se upinju da pošalju dve poruke. Prva da je poljoprivreda sjajno mesto gde se ljudi mogu zaposliti i druga da subvencije treba dati malim poljoprivrednicima. Ubedjuju nas da gazdinstvo sa par hektara može sebi i ukućanima pronaći zaposlenje u poljoprivredi i time smanjiti nezaposlenost pošto će država samo njima dati subvencije čime će ih učiniti konkurentnijim u odnosu na srednje i velike poljoprivrednike. To je najgora politika – pre svega prema tim malim poljoprivrednicima, držaće ih u sektoru da bi se vodili kao zaposleni dajući im lažnu nadu da će im od mrvica subvencija biti bolje i da mogu živeti pristojno sa par hektara žitarica.

Srbiji je potrebna politika koja će:

  • Velike poljoprvredinike i kompanije da stimuliše da ulažu u preradne kapacitete i organizovanje tržišnog lanaca
  • Srednje poljoprivrednike podržati da povećaju svoju konkurentnost dolazeći do novih znanja i tehnologija, uvodeći EU standarde i povećavanjem svojih farmi
  • Malim poljoprivrednicima da pomogne da diverzifikuju svoje prihode a da im bavljanje poljoprivredom, ako žele, služi kao izvor prehrambene sigurnosti i dodatnog prihoda
  • Onima koji zbog ličnih nesposobnosti (staračka domaćinstva) ili zbog toga što se nalaze u područjima nepovoljnim za poljoprivrednu proizvodnju (planinska područja) omogući dopunu dohodku

Odozdo nagore

Puno se loših stvari desilo u poslednje dve i po godine lutanja SNS po poljoprivredi. Setite se samo aflatoksina, nemanja IPARD sredstava, potpuni zastoj u svim strukturalnim reformama i sl. Ipak oni su uradili nešto jako dobro za poljoprivredu Srbije, za šta sam ja mislio da će biti potrebne decenije a ne dve godine, – urušili su dugo održavan mit da će poljoprivrednicima država da pomogne. Veliki broj poljoprivrednika je počelo da danas razmišlja kako može sam sebi da pomogne, a ne šta će mu država pomoći.

Time su stekli prvi uslov da budu uspešni.

Istina, ostali su još oni pojedinci i udruženja koji veruju da će ih blizina vatri ogrejati, neshvatajući da je to samo gubljenje vremena i da je mnogo važnije spremati svoj ogrev za zimu nego se približavati tudjoj vatri.

Ostavite komentar