Podeli

Poljoprivreda

Ne postoji sektor koji je toliko okružen mitovima, brigom, suprotnostima i očekivanjima kao poljoprivreda. Niti postoji sektor koji toliko ujedinjuje sve u lancu, od seljaka do kupca, u jednoj opštoj misli o važnosti poljoprivrede kao aktivnosti koja proizvodi hranu i sela iz kojeg većina nas potiče, da li u jednoj ili deset generacija pre – nije toliko ni važno. Važno je da se na poljoprivredu ne gleda kao na proizvodnju čarapa ili kompjutera niti se na poljoprivrednika gleda kao na nekog ko hoće da nam uvali loš krompir ili paradajz po skupoj ceni. Ne, seljak je neko ko nas hrani i brani.

Istorijski, pre mnogo godina svi su se bavili poljoprivredom. Pa onda malo manje njih, pa još manje i na kraju je ostalo u nekim zemljama samo nekoliko njih, kao na primer u Velikoj Britaniji gde se samo 0.7% populacije njome bavi. Medjutim, što se broj smanjivao toliko se povećavala njihova važnost. Postajali su čuvari okoline, tradicije, starih veština, znanja i mitova – pravi čuvari vatre. Teoretski da ali ne i praktično. Postali su i preduzetnici, trgovci, veleposednici. Sećanje gradjana o pesmi žetelaca, ognjištu, hlebu iz furune i zapećku paorske peći se sve više pretvorilo u automatizovane štale, klimatizovane traktore i rodjake sa sela koji dolaze češće u grad da ugovaraju posao nego davno odbegli na selo da posete svoj zavičaj.

Upravo ovako danas izgleda naša poljoprivreda i naš poljoprivrednik. Znači i ovako i onako. I staro, puno tradicije i moderno, puno inovacija i optimizma. Ovakvu suprotnost je sve teže pronaći u zemljama EU. Tamo tinja drugi sukob. Intenzivna poljoprivreda koja zaradjuje pare vs. poljoprivreda u funkciji očuvanja životne okoline koja troši pare. Do sada je pobedjivala prva ali sa novom politikom zacrtanom Agendom 2000 sve više primat dobija povratak na staro što  podrazumeva smanjenje proizvodnje i vezivaje poljoprivrede za uslužne delatnosti koje mogu da se obavljaju u ruralnim sredinama i poljoprivreda koja nije u funkciji proizvodnje hrane nego energije.

Čini mi se da su svi u poslednjih nekoliko desetleća odustali od misli da je poljoprivreda delatnost koja može da nosi razvoj jedne zemlje ili pak da se sa ponosom ističe da ste poljoprivredna zemlja. Poljoprivreda jeste sektor koji može da zaradi pare i to se lepo vidi na primeru Holandije koja je druga zemlja izvoznica poljoprivrednih proizvoda sa 60 milijardi EURA godišnje ali se još lepše vidi na primeru Holandije, kojoj učešće poljoprivrede u GDP-u iznosi oko 2%, da razvoj zemlje leži u drugim sektorima. Znači, poljoprivreda je niskoakumulativna delatnost i ona bi trebalo da ima mnogo veću ulogu kao nosilac ruralnog razvoja.

Naša agrarna politika u ovom trenutku traži pristup “korišćenja šansi”. Ovo bi podrazumevalo omogućavanje daljeg razvoja onima koji žele i imaju kapacitete za takmičenje ali i očuvanje postojećih vrednosti oličenih u tradicionalnim proizvodima i očuvanoj životnoj okolini. Trošak očuvanja je uvek manji nego trošak ponovnog uspostavljanja.

Politika, 14. 12. 2006.

Ostavite komentar