Podeli
Poljoprivredna 2016 / 2017

Poljoprivredna 2016 / 2017

Ova 2016-ta je bila odvratna godina za svet i Srbiju. Pomislite samo na Alep, Brekzit, Trampa, Bovija, Princa, Lenarda, ruski hor, Gagu, Batu… ali je bila dobra za poljoprivredu Srbije. Nikada u istoriji Srbije nisu ostvareni tako dobri prinosi, gotovo svih proizvoda. Zahvalnost pripada, pre svega, savršenim vremenskim uslovima ali i dobrim poljoprivrednicima. Kiša koja je padala upravo kad je trebalo dovela je da se ukupno ostvari zarada i pored niskih cena osnovnih proizvoda. Problem je šta će biti naredne godine kada se očkuje da cene ostanu niske a mala je verovatnoća da se ponove ovako dobri vremenski uslovi. Ovaj tekst je zato o tome – kakva je bila 2016 i šta da očekujemo u narednoj.

Ratarstvo

Za ratare ovo je bila dobra godina. Prinosi su kompenzovali lošu cenu. Puno se trgovalo i ono što je trebalo, našlo je svoj put ka izvozu. Veliki volumeni su nadoknadili malu zaradu po jedinici proizvoda. Neke zadruge i izvoznici su loše procenili trendove cena pa su gubile pare, što se inače retko dešava. Veliki su iskorisili zakonsku rupu i političke veze da dodju do jeftine državne zemlje – uzurpacijom. Sve ovo je dovelo do dodatnog ukrupnjavanja sektora, tako da ćemo u narednim godinama imati manje proizvodjača, ugovarivača i trgovaca.

Opet su najbolje prošli oni koji su se odlučili za veće površine pod šećernom repom, a bolje oni sa uljaricama nego žitaricama. Cena pšenice je bila niža od kukurza što se ekstremno retko dešava,

Nema nikakvih naznaka da će se cena žitarica i uljarica oporaviti, što znači da se prinosom mora obezbediniti profitabilnost. Prinosi niži za oko petnaestak procenata ove sektore, sa ovim cenama, baca u gubitke.

BIće lako ugovoriti značajne površine pod šećerom repom ali neće biti lako preradjivačima šećera da naprave profit ukoliko se se ostvare očekivanja pada cene šećera u EU i svetu. Takva vremena nesigurnosti su uvek pogodno vreme za trgovinu (obe strane smatraju da imaju prave informacije ili da ih osećaj ne vara) pa je realno da šećrane dobiju nove vlasnike, ili čak i jednog vlasnika. Ne verujem da će se to desiti i kod uljarica, barem ne ove godine. A trebalo bi, što pre to svima bolje.

Stočarstvo

Za sektor proizvodnje i prerade mesa ovo je bila jedna izuzetno teška godina u kojoj je cena svinjskih polutki kod nas, u jednom momentu, bila niža nego u EU, što se poslednji put se desilo početkom 2007. godine (i tada se država zaigrala). U ovoj godini su i oni najveći optimisti shvatili da mi nikada nećemo moći da izvozimo meso na Rusko tržište a ništa nismo uradili da na putu otvaranja EU tržišta. Pamtićemo godinu po tome što je država davala pare za stočarstvo, uzimala zemlju od ratara i delila im stočarima, podizala carine a da nije bilo nikakvog pozitivnog efekta ni na nivou sektora ni pojedinca. Naprotiv sektor nije rastao a profiti stočara su bili rekordno niski i u najvećem delu godine cene su bile ispod cene koštanja. Većini stočara ovo je bila jedna od najlošijih godina.

Ovo je godina u kojoj će i mesna preradjiačka idustrija da se zapita kad će moći da pravi profite i povećava prodaju ako ne može u ovakvoj sa ovako niskim cenama sirovina. Upravo zato treba očekivati da će u 2017 započeti proces konsolidacije ove industrije. Topola, Neoplanta, Yuhor, CARNEX imaju slične proizvode, male kapacitete, istog potrošača i inostranu konkurenciju koja značajno raste. Logično je zato da se industrija konsoliduje na kapacitetima i proizvodima koji će biti profitabilni i koji će pripremiti za EU konkurenciju. Ko to uradi napraviće dobar profitabilan posao.

Mesna preadjivačka industrija će prva da iskoristi oznaku „Srpski kvalitet“ i nema dileme da će to biti veliki iskorak ka pozicioniranju ne samo proizvoda nego i pojedinih industrija.

Tenis će 2017. godine započeti svoje investicije u Srbiji, ali kako stoje stvari to će ostati na strateškoj liniji: da uzmem sve što mi ovi ljubazni ljudi daju za džabe, napravim reprocentar da prodajem svoju genetiku, uživam u prodaji na domaćem tržištu i u visokim domaćim cenama (pošto će uvek biti konkurentniji od naših proizvodjača jer on dobije ono što oni moraju da plate).

Mlekarstvo

Na mlekarstvo ne želim ni da trošim reči jer je to sektor u kojem nemate ali baš nijednu lepu vest, ne samo ove godine, nego već celu deceniju. To je sektor u kome nema rasta proizvodnje; još uvek smo na nivou EU prihvatljivog mleka kao i pre deset godina; gde godinama nema novih farmi a intenzino se gase postojeće; gde jedino Srbija u celoj Evropi nije u stanju da napravi nezavisnu labaratoriju za kontrolu mleka, a u isto vreme se jedino kod nas radi svaki mesec kontrola mleka za potrebe matičenja i ta analiza košta pet puta skuplje nego što bi trebalo. To je sektor u kojem je naše UHT mleko jeftinije u susedim zemljama. U isto vreme mlekarstvo je pojedinačno najveći korisnik budžeta. Vreme je da neko uradi analizu distribucije profita duž tržišnog lanaca i da se vidi ko ima koristi od svih tih milijardi koje se ulažu u sektor a da nema nikakvog unparedjenja.

Jedino što je lepo u mlekarstvu je potpuna sreća, sreća, radost u sektoru gde udruženja (i malih i velikih proizvodjaca mleka) hvale Imlek i Ministartvo, Imlek hvali Ministartvo, Ministarstvo hvali sebe … i zaista im svima želim da u takoj sreći prožive i 2017. godinu. A ja znam da je to poslednji sektor u kojem bi voleo da budem, ne samo zbog onog kako je sada nego zbog onog što ga čeka, ovako nepripremljenog, ne toliko kada se suoči sa konkurencijom iz EU, nego kad shvatimo da je za nas i Bosna već daleko odmakla po konkuretnosti.

Voće

Voće je ove godine pokazalo ono što je i trebalo – stabilnost, zrelost i mogućnost da bez problema pravi profite i u godini koja nije baš najbolja. Sektor se stabilno razvija jer je decenijama tržišno orijentisan, bez pažnje države i zavisnosti od subvencija. I u 2016. kao i prethodne godine proizvođači iz Srbije koriste odsustvo EU konkurencije na ruskom tržištu. Prodaja napreduje u smislu da svi ozbiljniji proizvođači jabuke sada imaju direktne ugovore s ruskim kupcima bez posrednika. Proizvodnja voća se diverzifikuje naročito u Vojvodini. Raste proizvodnja maline i to na održivim osnovama, podižu se plantaže borovnice i lešnika na velikim površinama. Kao i u svim drugim okršajima tehnologije protiv „tradicije“, nove tehnologije, inovacije omogućavaju da Vojvodina napreduje brže i  više nego centralna Srbija. Medjutim i tamo je puno novih zasada, hadnjača i praradnih kapaciteta.

Postojeća tržišta kao i potencijlana nova tržišta ostavljaju još puno prostora za nove plantaže. Takodje još više prostora ima za dodavanje vrednosti. Dobar primer je oblačinska višnja koja će u 2017. godini dobiti zaštitu geografskog porekla.

Povrće

Ovo je godina koja je potvrdila da Srbija može da bude veliki izvoznik povrća. Barem ja više nemam dilemu da u povrću možemo da napravimo istu priču kao i kod voća. Prostor postoji i kod lako i kod teže kvarljivog povrća. Zato ova 2017 treba da bude godina povrća u kojoj će se napraviti dobra strategija, kreirati dobre mere podrške, objediniti ponuda, učvrstiti i proširiti kanali prodaje koji su prokrčeni predhodnih godina. Prerada treba da bude ključ razvoja.

IPARD

Moram da ga pomenem – ali ne u kontekstu očekivanja ili obećanja – nego kao još jedan primer kako smo mi u Srbiji uspeli sve da ponizimo i obesmislimo. Umesto mehanizma koji je trebao da pomogne poljoprivrednicima i kompanijama u planiranju i investoranju – IPARD je postao slika nemoći, nesposobnosti i nezainteresovanosti političkih partija za poljoprivredu.

Možda će pri kraju ove godine da se akredituje agancija i da se objavi prvi IPARD konkurs. Medjutim tek tada će problemi da počnu. Biće puno prijava jer: (1) Srbija ima puno kreditno sposobnih poljoprivrednika, (2) već jako dugo nema druge investicione podrške i mnogi već godinama čekaju IPARD, (3) naš IPARD program je previše širok i sektorski a naročito prema korisnicima, (4) podignuta su očekivanja jer se stalno šalju pogrešni signali od strane države kako će doći IPARD i rešiti svima sve probleme. Puno prijava na malo para znači dug proces evaluacije i veliki nivo odbijanja. Znači ili će biti potrebno da se godinama evaluiraju prijave (u Hrvatskoj je na poslednjem konkursu za 460 prijava bilo potrebno 18 meseci da se odaberu korisnici a kapacitet naše agencije je značajno manji od hrvatske) ili će biti napravljen program koji će omogućii da nekoliko velikih potroše pare. Ni jedna opcija nije dobra.

Agrarna i zemljišna politika

Koliko je ova 2016 pamćena po uzurpaciji zemljišta toliko će 2017 da bude zapamćena po tome da je uništen najveći pokretač rasta poljoprivrede u predhodnoj deceniji – tržište zmljišta. Sledeće godine svaki dan ćete biti zaprepašćeni ko je u kojoj opštini iskoristio političke i ostale veze i uspeo da dobije 30 odsto državnog zemljišta.

Ministar i ministarstvo šta god da uradi ove i narednih godina vezano za agarrnu politiku biće nebitno, jer će ostati upamćeni samo po tome da su te 2017 poklonili državnu zemlju onom lokalnom lopovu koji nema veze sa poljoprivredom ali je dobar sa onim … ili onom tajkunu koji je … ili onom koji već godinama ne plaća zakup … Sigurno je samo da tu neće biti puno poštenih poljoprivrednika niti velikih stranih investitora.

Više nema nikoga da se bori za javni interes nego se sve svodi na to koliko imate dobru vezu sa partijom ili ključnim ljudima da se završi baš vaš posao u Ministartvu ili opšini. Svi su se pomirili sa sudbinom i agrarna politika se kreira na ad hock interesnoj bazi. I niko se oko toga više ni ne potresa.

Ministar

Srbija je dobila mladog, pametnog, dobrog Ministra, koji sluša poljoprivrednike i ne plaši se da i on njima otvoreno kaže svoje mišljanje. Dobro poznaje upravu, oseća privredu i ima dobre kontakte.

I zaista je prava šteta što se on ništa ne pita u Ministarstvu.

Ostavite komentar