Podeli

Rejonizacija

Voćari u Srbiji ograničeni su nestabilnom, neizvesnom agrarnom poitikom, nedostatkom znanja i informacija, nedostatkom novca za investicije, nefunkcionisanjem sistema bezbednosti hrane…a ipak sektor voća je među najkonkurentnijim što dokazuju trendovi rasta izvoza. Pored svih ograničenja koja postoje, sad im se preti i rejonizacijom. Vlada Vojvodine piše Ministarstvu i predlaže da se ubrza rad Komisije za izradu rejonizacije voćarstva, kako bi se što pre definisali rejoni za gajenje voća. U međuvremenu neki stručnjaci će sve to lepo uraditi za Vojvodinu. (Ovo će valjda biti prvi put u mom životu da ću se radovati ako Vlada Srbije ignoriše predlog iz Vojvodine).
Rejonizacija, pored garantovanih cena, pariteta, zadruga predstavlja neostavareni životni podvig, opsesiju, večiti san „stručnjaka“ koji se nadaju da će baš oni biti baš ti koji će odlučivati  gde i koje voće treba gajiti (a tamo i tako će njihovi klijenti dobijati subvencije) ….Ideja rejonizacije decenijama plamti u tzv stručnoj javnosti ali srećom, uvek je pobedio razum i ona nikad nije sprovedena u delo. Da je sprovedena razvoj, napredak i voćarstva bio bi još sporiji nego što jeste… Ceo svoj život oni traže labilnu administraciju koja će udovoljiti njihovim zahtevima, da oni nešto raspoređuju i određuju ko sme a ko ne sme. Srećom do sada nisu nalazili na plodno tle. Na žalost evo sad,  jedan od njih, prodao je ideju Vladi Vojvodine. Ne mogu da verujem da će ova adminsitracija da se bavi tim glupostima. Ne mogu da verujem da su tu ideju prodali i pokrajinskom sekretaru za poljoprivredu jer znam da on veruje u tržišnu ekonomiju, slobodnog građanina, preduzetništvo, inovacije itd. Znam da su njegova ideja i program investicije a ne raspored investicija. Posebno me interesuje kako će izgledati ta studija u kojoj će oni odrediti gde i koje voće sme da se gaji a gde ne sme… Po njiihovom verovatno, Holandija i Izreal nikada ne bi bili rejoni gajenja ničega jer i jednima i drugima fali makar dva od tri uslova za proizvodnju – sunce, zemlja, voda…
Sećam se šoka koju je izazvao rad profesora Mićića devedestih kad je na kongresu voćara objavio analize i saopštio da je najveći voćarske proizvodnje  nalazi u Vojvodini. Da je bilo rejonizacije u Vojvodini bi se gajili ratarski usevi a u centralnoj Srbiji bi bilo samo voćartsvo. Ideja regionalizacije koja je prodata Vladi Vojvodine po kojoj investitori hrle na Telečku visoravan i Frušku Goru je nastavak koncepta voćarstvo u brda a žita u ravnicu. Okolina Šida je trenutno možda najrazvijenji voćarski region u Vojvodini. Da li bi on to bio da je neki pokrajinski sekretar prihvatio rejonizaciju? Najviše jabuka posednjih godina se izvozi iz Subotičko Horgoške peščare iako im je mag voćarstva nedavno rekao proizvođačima da su primitivni i zaostali. Da li bi se desila  inovacija u tehnologiji gajenja maline u Arilju sedamdesetih da je bilo rejonizacije? Da li bi se Oblačinska višnja razmnožila da su se sledili saveti stručnjaka iz Instituta? Da li bi se šargarepa onako uspešno gajila u Striži pored Paraćina i u Begeču kod Novog Sada da je sprovedena rejonizacija? To što postoje rejoni gajenja i koncentracija proizvodnje u odredjenim rejonima je zato što je to tržište tako odredilo a ne neki profesor ili sekretar. U Begeču svi gaje šargarepu ne zato što je tamo dobro podneblje  a u Kikindi nije, nego zato što uče od preduzimljivog komšije i pomažu se. Čiji je interes, motiv jači i veći da posadi voćnjak tamo gde nema npr mraza? na koji se pozivaju…Da li Vladi Vojvodine i lokalnim samoupravama koje ne plaćaju štete ili je za to zainteresovan sam poljoprivrednik/preduzetnik/investitor kad odlučuje o tome kako i gde će potrošiti svoj novac?
Nadam se da će kod pokrajinskog sekretara prevladati razum da se kloni rejonizacije jer se iza toga krije samo  politički raspored investicija. Da li bi Inđija bila to što jeste da je čekala da joj ministri raspoređuju investicije? Uloga svake Vlade pa i regionalne i lokalne je da stvori poštena pravila igre koja važe jednako za sve i da omoguće približno jednake šanse za sve a ostavite preduzetnim poljoprivrednicima i investitorima da odluče šta će gde raditi…i saditi.

Ostavite komentar