Podeli

Veliki predlog

Najviše zabeleženih vesti sa nedavnog sastanka privrednika i Vlade jeste da je Premijer Vučić rekao da je gospodin Mišković izneo zanimljive predloge za razvoj poljoprivrede, koji se i potrudio da nam na svom sajtu da uvid o tim predlozima.

Prvi predlog je da država treba da “usvoji plan: koje kulture i na kojim površinama treba da budu uzgajane” i da napravi agarnu politiku koja će biti usmerena u pravcu proizvodnje visokovrednih proizvoda kao što su voće i povrće. Mera koja se u tom smislu predlaže je da država kroz pravila prilikom izdavanja zemljišta favorizuje (pretpostavljam davanjem zemljišta pod povoljnijim uslovima) proizvodjače voća i povrća pošto oni ostvaruju značajno veći dohodak – izmedju 12 i 15 hiljada Eura po jednom hektaru.

Ja mogu da se složim sa da primarni cilj države prilikom izdavanja zemljišta ne treba da bude prihod nego treba da obezbedi da se na izdatom zemljištu ostvaruje najveći mogući prihod. Jedini način da se unapred zna ko će bolje da obradjuje zemljište je spremnost zakupca da plati veću rentu. Ako se za zemljište nadmeće neko ko očekuje prihod od 15.000 Eura i dobit od recimo 3 hiljade gajeći voće i povrće i neko ko seje pšenicu očekujući prihod od 900 eura i profit od 300 Eura, logični zaključak je da proizvodjač pšenice može zakup da plati maksimalno 290 Eura i cena tog zakupa će biti maksimalno tolika, dok je logično pitanje zašto bi država ulazila u regulisanje, sprovodjenje, kontrolu nečeg što tržište savršeno definiše, pogotovo uzimajući u obzir kapacitet države i njenu prijemčljivost na korupciju.

Sa drugim predlogom moram da priznam da se slažem (i o tome sam puno pisao), naročito sa delom u kome kaže “proizvodnjom treba, pre svega, da se bave individualni poljoprivredni proizvođači, porodična i manja gazdinstva. Velike kompanije, kao što je i naš Delta Agrar, treba da budu organizatori proizvodnje”. Pretpostavljam da ova pamet dobrom delom dolazi iz ličnog iskustva u proizvodnji. Po meni, kompanije kao Delta treba da:

  • Donose i šire po Srbiji najnoviju tehnlogiju (baš kao što danas to čine sa Pioneer semenom, Valmont sitemima za navodnjavanje …)
  • Dodaju vrednost proizvodu kroz preradu (baš kao što to rade sa Yuhorom, Danubiusom …)
  • Produžuju prodajni lanac pronalazeći nova tržišta

Za sve ovo Kompanija mora da organizuje svoj tržišni lanac zasnovanam na koperantskim odnosima sa proizvodjačima. Sećam se pre nekoliko godina Startegije kompanije Delta koja je bila zasnovana upravo na ovom konceptu i koje je podrazumevala kooperaciju, “hladnjače sakupljačice”, širenje najnovije genetike i sl. Do sada (barem ja) nismo videli ništa od ostvarenja ovog pristupa, već naprotiv nove hektare sopstvene proizvodnje. Zato se nameću tri pitanja: Zašto je kompanije Delta, ako već razume šta treba da se radi, nije uspešna u sprovodjenju svoje Startegije? Zašto se sada traži podrška države? Da li uopšte država treba da se meša u partnerske odnose izmedju kompanije i proizvodjača?

Čini mi se da ono što kompanija Delta nije uspela da razume da ugovori i ugovaranje u poljoprivredi su komplikovani i prevazilaze pravila, odnose i logiku  koja važi u običnoj trgovini i da  organizovanje tržišnog lanca u poljoprivredi prate specifični rizici, drugačiji nego u drugim proizvodnjama. Pri čemu uspeh može da se ostvari samo ukoliko se uspostave partnerski odnosi i to bilo kao dugoročno ulaganje u zajedničku proizvodnju i investicije ili pak uspostavljanje dugoročnih trgovinskih odnosa. Za partnerstvo je potrebno poverenje koje se gradi. Takodje konkurencija je značajna jer svako proleće, a i dosta ranije, počinje jedna velika igra u kojoj:

  • Hiljade prodavca domaće ili strane opreme, mehanizacije, semena, sadnica, đubriva, pesticida, stočne hrane, lekova i sl. organizuju prezentacije i demonstracije, posećuju proizvođače i poljoprivredne apoteke sa ciljem da uzmu što veći deo tržišta koje vredi oko 1.2 milijadre dolara.
  • Skoro hiljadu registrovanih organizatora proizvodnje, bilo u formi zadruge ili doo-a pokušava da ugovori, bilo pre setve ili posle žetve, što je moguće veću površinu pšenice, ječma, šećerne repe, suncokreta, soje a u poslednje vreme i kukuruza i uljane repice i time da ostvari procenat koji dobija od krajnjeg kupca, ili pak, sam da organizuje svoj tržišni lanac koji može da završi u izvozu ili na domaćem tržištu.
  • Nekoliko stotina izvoznika i prerađivača (mlekara, šećerana, proizvođača stočne hrane, …) pokušavaju da osiguraju dovoljno robe za preradu ili izvoz, bilo da direktno ugovaraju ili da imaju što više organizatora proizvodnje koji im uz naknadu pomažu u tome.
  • Na stotine nakupaca, bilo onih sa sto, hiljadu ili nekoliko desetina hiljada evra u džepu, nivelišu tražnju (prvenstveno životinja, voća i povrća) premeštajući robu sa jednog mesta na drugo, tamo gde ocene da razlika u ceni može da plati transportne troškove i donese profit.
  • Zatim, tu su još i uvoznici, prevoznici, savetodavci, vlasnici, i mnogi drugi koji učestvuju u ovom tržišnom lancu, imajući opet iste ciljeve – da budu deo ovog tržišta obezbeđujući za sebe deo profita.
  • Na kraju, tu su i stotine hiljada poljoprivrednika treba da donesu odluku šta sejati, koju sortu izabrati da li/sa čime i koliko đubriti, kome posle prodati, da li unapred ugovarati … i još desetine i stotine pitanja na koje moraju da daju odgovor.

Ova igra se za neke završi uspešno, jer su doneli dobru poslovnu odluku i sproveli je u delo, a za neke manje uspešno. Delta mora da razume procese, ponudi konkurentan proizvod i ima kapacitete da sprovede Startegiju u delo.

A tu država ne može i ne treba da joj pomaže.

A moj je utisak da to kompanija Delta i njen predsednik ne razumeju ove procese samim tim tvrdeći da “Poljopriveda je sigurno grana u kojoj imamo najveće šanse da povećamo zaposlenost, ali ona je istovremeno i najveći problem Srbije”. Poljoprivreda nije problem Srbije a niti može da donese novo zaposlenje u primarnom sektoru.

  • Poljoprivreda može da proizvede više bogatstva nego što to čini sad i na taj način značajno doprinese oporavku i rastu celokupne ekonomije.
  • Poljoprivreda može da proizvede sirovine na koje bi se gradila moćna preradjivačka industrija sposobna zaposli ljude
  • Poljoprivreda može da proizvede bezbednu i visoko kvalitetnu hranu, atraktivnu za potrošače u Srbiji i inostranstvu.
  • Poljoprivreda može da utiče na zaštitu životne sredine i ima potencijal da razvije profitabilnu turističku ponudu.
  • Poljoprivreda može da podnese promene koje su potrebne da omoguće Srbiji da se pridruži EU i STO, i ona će definitivno imati korist od toga,
  • Poljoprivreda može da bude kratkoročni pufer i pomogne da se olakšaju posledice bolne tranzicije.
  • Ali poljoprivreda ne može da nastavi da zapošljava broj ljudi koji je trenutno uposlen, niti da im obezbedi prihvatljiv standard života na maloj mešovitoj farmi koja preovlađuje danas.

Ostavite komentar