Podeli

Carev baštovan

Pre 30 godina svoj radni vek sam započela u Institutu za voćarstvo u Čačku. Mogu da kažem da su me moji profesori poslali u Čačak: profesori voćarstva koji su toliko lepo pričali o svim čačanskim istraživanjima i sortama,  a direktno Ana Šarić,   profesor virusologije koja je do izuzetno cenila  mog prvog šefa i direktrora Instituta u Čačku, Dr Rankovića i njegov doprinos biljnoj virusologiji. Svih ovih 30 godina imala sam i imam  osećaj kako su Institut i njegovi rezultati uvek bili više cenjeni svuda po svetu mnogo mnogo više nego u Srbiji. Nema pomena šljive da se ne pomene Institut Čačak, nema pomena istraživanja virusa šarke da se ne pomene Institut Čačak…A u Srbiji se ne prašta dobrima. Kako ono rekoše – svedu te na prosek pa te pobede na iskustvo…Često su prosečnosti doprinosili i sami istraživači iz Čačka,  ali bilo je i sad ima tamo ima  sjajnih ljudi , rezultata, timskog rada.

Analize  konkurentnosti voća koje je radio SEEDEV jasno su pokazale  da Srbija ima dve jasne šanse u voćarstvu,  pored maline. Prva je šljiva a druga višnja. Ili obrnuto. Upravo ono po čemu je Institut u Čačku prepoznatljiv. Nema jedinstvenijeg momentuma od onog koji je sad i veće šanse – Srbija izvozi više višnje i  šljive od jabuke. Rast izvoza je je brži od rasta kod konkurenata. Na jugu Srbije višnja je jedna od retkih konkurentnih kultura i značajan je prihod za mnoge porodice ali i za ekonomiju. Ali rast proizvodnje višnje i to sorte Šumadinka koje je stvrorena u Institutu raste i u npr Zrenjaninu gde se podižu novi zasadi. Kod šljive, desila se i  dešava se  koncentracija intenzivne proizvodnje u nekoliko mikro regiona u centralnoj Srbiji (Blace i Prokuplje, Osečina, Kosjerić, Čačak, Topola). Poljoprivrednici su počeli da se odnose šljivi  kao prema poljoprivrednoj  kulturi (a ne prema stablima koje treba prebiti motkom kad donesu rod) i  intenzivirali su proizvodnju (veća gustina sadnje u zasadima, rezidba, đubrenje i zaštita šljive od bolesti i štetočina). Šljiva se izvozi na dva tržišta – dobar je  trend izvoza sveže šljive na rusko tržište a zamrznute u EU, prvenstveno Nemačku. Itd.

Naučna ustanova, ako to ona zaista jeste, mora da bude svesna promena, momenta, šanse i da traži svoju ulogu u tome. Fenomenalan je momenat da se prepoznaju promene koje se dešavaju, da se shvati da ne može da ostane po starom i da svako istražuje šta se njemu dopada i za šta Ministarstvo nauke po automatizmu plaća nego bi trebalo svo znanje, energiju, kreativnost, inovativnost koncentrisati u unapređenje rešenja kojima će se podržati proizvođači da ostanu konkuretni i da zarade više.

Međutim, to nije slučaj. Okončava se izbor direktora. Ups. Postavljanje direktora. Direktor za koga su glasala četiri predstavnika države iz upravnog odbora a protiv i celo naučno veće i tri naučnika iz Instituta koji su članovi UO. Direktor za kojeg je “država” glasala  u svom  programu je napisao da mu je naučni plan da podigne po dva hektara jabuke u sledeće četiri godine. Zaledila sam se od tog naučnog plana. Zaledila sam se i od činjenice da su naučnicama iz Instituta pretili da moraju da promene odluku i da glasaju za njega. I to članovi UO iz drugog Instituta tzv profesori tj proizvođači sadnog materijala za koje mi nije jasno kako uopšte mogu biti u UO kad se bave istom delatnošću iz konkuretnske firme (sadnog materijala). Državi nije dosta da postavi svog lika – a ima većinu, moć, mehanizam u UO,  nego su prisiljavali članove UO –  naučnike iz Instituta  da promene mišljenje da se zauzme jedinstven stav kako bi se prikrilo partijsko postavljanje…Znam ih i znala sam da neće promeniti mišljenje i da će glasati za kolegu za kojeg oni smatraju da treba da bude direktor. I znam da će ići da beru jabuke i maline, da kreče po kućama, da čuvaju decu ako stigne osveta koja se pominjala.  Ili će se pokupiti i otići iz Srbije kao i mnogi pre njih. Ali zadržaće pravo da imaju svoje mišljenje koje se temelji na iskustvu saradnje s oba kandidata i svoje vizije instituta …i to im ne mogu uzeti oni kojima su dvorski baštovani važniji od šanse koju ima Institut.

Ostavite komentar