Podeli

Da li ćemo se i dalje igrati pobednika i gubitnika?

Nedavno sam učestvao na treninig jačacnja kapaciteta jedne organizacije na ovim našim balkanskim prostorima. Prilikom izvodjenja jednih od onih vežba o zajedničku suradnju, ponovila se stara bolest koja onemogućava suradnju i razvoj svih učesnika.

A to je jedino želja za lični uspeh ili uspeh grupe kojoj se pripada. To je pobednička strategija. Da tačno, strategija treba biti pobednička, ali kad se radi u opkruženju u kome svi zavisimo jedni od drugih, to ne može biti individualna pobeda i da imamo gubitnike. Individualna odnosno jednostrana strategija i uspeh mogu se dešavati na neka sportska takmičenja ili kod održavanje kulturnih događaja.

Kad se radi na ekonomski, socijalni, pa i politički plan, tada ne možemo imati i pobednike i gubitnike, jer ukoliko ne pobede svi, onda nema progresa. To je strategija win win, čiji je otac Morton Deutsch. Iako je savremena teorija i praksa dokazala razvojne efekte win win strategije, nažalost malo se primenjuje win win strategija, osobito kod nas na Balkanu. Još uvek vlada strategija, ja/mi čemo pobediti, a drug/i će izgubiti. Ili ako ne uspem/o, on/i će pobediti. Čak i kad je u pitanju neko socio-ekonomsko ili političko pitanje, obično rezultat se želi postići putem uspostavljanja nekakvog kompromisa.

Da, kompromis možemo postići, kako bi bio nekakav balans interesa. Ali tu fali, zajednička strategija u pogledu razvoja. Ciljevi kako rešavanje različitih interesa, mogućih i postojećih konflikata, i postizanje zajedničkog razvoja, učesnici (bilo to da su privredni subjekti, političari, nacionalne strukture, bilo kakve građanske organizacije i sl.) mogu da ostvare ako identificiraju zajedničke interese i uvideti kako jedan drugome mogu pomoći u postizanju tih interesa/ciljeva.

A to se može postići ako obe strane rade zajednički, kako bi se postiglo rešenje za oba dvoje. Veoma bitno je da se imaju u predvid i interese druge strane. Sve dok se ne vodi pažnja o drugoj strani, dolaziće do konflikta i nemogućnosti rešenja. Tvrdi stavovi o nekakvim crvenim linijama, nisu uvek najbolje rešenje. Neprimenjivanje win win strategije je opšti nedostatak u našem mentalitetu i ponašanju.

Proces stvaranja win win strategije je ipak vremenski zavisan. Koreni suradnje ili njen nedostatak leži u našoj historisku prošlost, shvaćanja zajedništva i uzajamnog interesa, postojanje odnosno nepostojanje poverenja, kapacitet vizionarskog pogleda i sl. U svakom slučaju, svako kao aktivni učesnik u razne vidove suradnje treba da razmisli, šta će se dobiti kad se postigne win win rešenje. Dali je bolja situacija posle toga ili je bolja sadašnja situacija? Dali ćemo se i dalje igrati pobednika i gubitnika?

Ostavite komentar