Podeli

Imamo prostor, nemamo vreme….

“Prisilno izbacivanje aktivista i aktivistkinja Društvenog centra, bez pružanja ikakve mogućnosti za dijalog, jasan je primer loše prakse povodom već otvorenog pitanja o napuštenim objektima u državnom vlasništvu, ne samo u Novom Sadu nego i u celoj zemlji” kaze se u saopštenju DC povodom ovih dešavanja.

I zaista, ako se prebacimo u zemlju Agrariju, u skoro svakom većem selu ili varošici postoje barem jedan prostor nakadašnjeg Doma kulture, stare zadruge ili Kancelarije mesne zajednice, Parohijski dom, prostor koji je ili napušten ili u jasno definisanoj i ograničenoj funkciji, radnom vremenu i krugu korisnika.

Mladi u ruralnim sredinama nemaju obrazovnih sadržaja sem mogućnosti da u svom selu pohađaju osnovnu školu – nema časova stranih jezika, nema brzog Interneta, dovoljno sportskih klubova, mesta za trening I hobije….. Ni starijima nije bolje – večita klupa ispred seoske prodavnice ili okupljanje na seoskoj slavi, poneka godišnja manifestacija i vašar. Mada bi često imalo gde, sa minimalno ulaganja i uz otvoren prostor za učenje, dogovaranje, zabavu i slobodno vreme… i otvoren poziv na inicijativu, uz pravo zajednice da odluči sta treba…

Ako treba da neko pokaze kako, dobar primer je inicijativa mladih iz sela Visoka, opština Arilje, Ostrovicana iz okoline Niške Banje… ili opštine Kosjerić koja u svojoj razvojnoj strategiji poziva investitore na korišćenje 14 Seoskih domova (najpre u svrhu pokretanja ekonomskih aktivnosti).

Ipak, i dalje govorimo o društvenoj, kulturnoj I gradjanskoj isključenosti seoskog stanovništva.

Država I institucije se malo bave strategijom oživljavanja društvenog života i kulturne politike sela, malo se podstiče samoorganizovanje i osmišljavanje društvenog  prostora sela, nema podsticajnih mera i programa, i nedovoljno se  čini da se promovišu lokalni modeli I inicijative koje često ne koštaju puno, a obogaćuju društveni život i samopouzdanje lokalnog stanovništva.

Takve inicijative i takav aktivizam vredni su uvek, naročito u sredinama koje se prazne i gde se često (sa razlogom) dobrobit dece ne vezuje za ostanak. Zato je epilog Društvenog centra loša poruka vlasti da je aktivizam nedovoljno potrebna ili čak preteća aktivnost.

A na selu neke zgrade postoje i propadaju, stanovništvo odlazi, a vremena i ljudi da se udahne život društvenom prostoru je sve manje…

Ako ste deo ili znate za neku korisnu inicijativu ili ideju za bogatiji društveni život u vašem okruženju, informišite i podelite, naučite i druge kako da poboljšaju kvalitet života u seoskim zajednicama.

Ako prostorom upravljate ili smatrate da  prostoru u vasem selu treba novi život i smisao, potražite ideje i pozovite na saradnju, da se kroz aktivizam i inicijativu zejedno izgradjuje identitet vaseg kraja…

Onda će to nazvati ruralnim razvojem, ali vi to već znate….

 
Spoj nespojivog?
Hip hop performans kao deo „Sajma o zdravlju i zdravom životnom stilu“
održanom u aktivnoj crkvi Martinus kerk u holandskom selu Doesburg, januar 2011.

Ostavite komentar