Podeli

IPA fondovi, danas, sutra i prekosutra

IPA je nova reč koja je ušla u naš rečnik pre dve, tri godine, a koja se tu toliko odomaćila da se upotrebljava u svakakvom kontekstu i u mnogim prilikama. Medjutim, mali broj ljudi zna šta zaista znači i šta stoji iza nje. Većina zna da su to predpristupni fondovi namenjeni zemljama, budućim članicama od strane EU. Bolje informisani znaju da se oni sastoje od pet komponenti, od kojih dve možemo odmah da koristimo i to one za unapredjenje institucionalnog kapaciteta i za prekograničnu saradnju, a ostale tri namenjene regionalnom, ruralnom i razvoju ljudskih resursa kada ispunimo neke institucionalne uslove i jedan vrlo važan politički – da postanemo kandidat zemlja. Obično se još zna da je to oko 190 miliona EURA godišnje para koje dobijamo za sada. Ovde se znanje o IPA fondovima kod većine iscrpljuje. Upravo zato reč IPA mnogi zloupotrebljavaju. Najčešće političari, kada nam govore da će sutra biti bolje upravo zbog IPA fondova. Pa hoće li? Naravno da hoće, jer čim neko, a u ovom slučaju EU, transferiše pare od njih ka nama logično da će nama biti bolje. Ne samo to, u pravu su oni koji kažu i da nije sve u parama, jer ćemo se sa tim parama naučiti i da pišemo projekte, da saradjujemo sa susednim zemljama, unapredjivaćemo naše institucije koje će onda kao takve da još više doprinose ostvarivanju većeg bogatstva koje će se prelivati ka gradjanima. Upravo zato nije pravo pitanje hoće li nam od IPA fondova biti bolje, jer je odgovor lak – biće nam bolje. Pravo pitanje je koliko će nam biti bolje? Kada će nam biti bolje? Kome će biti malo više bolje, a kome manje?

Koliko, kada i kome će biti bolje u najvećoj meri će zavisiti od toga da li:

i) u IPA fondovima vidimo samo pare ili mogućnost da nešto naučimo?

ii) koliko brzo smo spremni da se menjamo i prilagodjavamo standardima koji važe u EU?

iii) i koliko smo sposobni da izgradimo političko tršžite zasnovano na ekonomskim i socijlanim prioriteima, a ne političkim

i) Trenutno, mi možemo da koristimo oko 170 miliona EURA za unapredjenje institucionalnog kapaciteta. To u osnovi znači da naša ministarstva, u sradnji sa Evropskom delegacijom, odrede godišnje 36 projekta u toj vrednosti, iz različitih oblasti, a koje onda Delegacija Evropske Komisije u Beogradu tenderiše u narednih nekoliko godina. Na tendere se javljaju ili Evropske konsultantske kuće (service ugovori) ili institucije u zemljama članicama (twining ugovori) i ona koja pobedi ima mogućnost da šalje strane i unajmljuje domaće stručnjake koji rade sa našim službenicima kako bi im pomogli da unaprede svoje znanje. Najveći deo sredstava se utroši na plate, kancelarije, studijska putovanja, treninge. U okviru ovih odabranih 36 projekata postoje (obično oko 2-3 na godišnjem nivou) i projekti koji, pored toga što unapredjuju kapacitet institucija, u sebi sadrže grantove namenjene lokalnim samoupravama, civilnom društvu, regionalnim razvojnim agencijama, malim i srednjim preduzećima …. Obično su oni nekoliko miliona EURA, pa čak neki i 10. Znači, od ukupnih 170 miliona, nekoliko desetina se nameni, ne samo da se obučavaju institucije nego i oni koji će biti korisnici strukturalnih i ostalih fondova kada jednom postanemo deo EU. Znači, kod ovih grantova se koristi sličan model i isti princip (projektni pristup takmičenja za najbolje pripremljeni projekat).

Znači, tri četvrtine sredstava koje sada dobijamo od IPA nam ide na savetodavnu podršku institucijama da bi bile bolje. Da li će one i biti bolje zavisi od toga da li su spremne da se menjaju, da li je pravo vreme da se promena desi, da nije rano ili već prekasno, da li će ljudi koje je projekat obučio biti u mogućnosti da naprave promene, da li će uopšte ostati na tom mestu posle izbora ili neke bolje ponude, da li su strani stručnjaci u stanju da prenesu najpotrebnija iskustva, da li… puno je nepoznanica od kojih zavisi uspešnost projekta koji treba da unapredi institucionalni kapacitet. Upravo zato je važno da li tri četvrtine para od IPA fondova koje danas dobijamo, a koje se potroše za plaćanje stranih savetnika i obuka naših službenika, vidimo samo kao pare i merimo njihovu vrednost u parama ili u onome što smo naučili. Ako je samo u parama onda nam je jako malo bolje od IPA para jer je to kap u moru onoga što država potroši, a ako je u onome šta smo od projekata naučili … onda to varira od jako, jako puno pa do ništa, u zavisnosti od uspešnosti projekta.

Ostavite komentar