Podeli

Još nije kasno da se Zakon i pristup menjaju, ali ubrzo će biti

Nedavni dogadjaji u poljoprivredi na sjajan način ogoljuju suštinske probleme u funkcionisanju današnjeg Ministartva i ukazuju koliko će u još problema da bude ukoliko se nešto ne promeni.

Prvi dogadjaj je priča oko isključivanja malih proizvodjača organiskih proizvoda iz sistema subvencija zbog toga što je navodno Zakon o potsticajima u poljoprivredi pisao jedan veliki proizvodjač organskih proizvoda. A problem zaista postoji jer pojednostavljeno posmatrano postoje dva tipa organiskih proizvodjača. Jedni koje zovemo industrijski gde se primenjuju nove tehnologije sa velikim stepenom automatizacije i koji imaju veliku proizvodnju i produkivnost. S druge strane su mali proizvodjači u rurlanim, pretežno planinaskim predelima, koji na ekstenzivan način proizvode i to prvenstveno za sebe (jer im je to životni stil) i ono što pretekne za tržište. Iako i jedni i drugi imaju sertifikat organske proizvodnje njihovi proizvodi se suštinski razlikuju. Svaka zemlja se trudi da promoviše i podrži obe grupe ali joj je uvek fokus na ovu drugu grupu jer oni značajno više doprinose rurlanom razvoju, razvoju turizma i na kraju, nekako, logičnije je podržavati male proizvodjače u planinskim područjima nego proizvodnju … npr. zamrznute organske pizze koja jedan od najprodavanijih organskih proizvoda u svetu.

E to nije logično našim zakonopiscima, ma ko oni bili. Oni su članom 38. Zakona o potsticajima isključili male proizvodjače, tako danas nekoliko desetina certifkovanih proizvodjača organskog mesa nema pravo na subvenciju. Ovim proizvodjačima Zakon je doneo predvidljivost – pare dobiti neće.

Pretpostavimo da to nije učinjeno namerno, nego je to više posledica brzine pisanja zakona, nemanja široke javne rasprave prilikom njegovog donošenja, bahatosti da se svi predlozi i komentari na Zakon skoro automatski odbiju (tako i predlozi za promenu člana 38), toga što naša skupština je više notar nego mesto gde se raspravlja i donose zakoni i sl. Da li onda treba nepravdu ispraviti? Naravno da treba, ali onda se mora proći kroz dugu skupštinsku proceduru i mora se priznati da se pogrešilo. Pošto po pravilu vlast priznaje samo greške predhodnika ova će nepravda da traje, sa svim svojim posledicama – postojeći proizvodjači će uništavati svoja stada a novi se neće baviti ovom proizvodnjom.

E sad zamislite šta se dešava kada shvatimo da veliki deo Zakona ne valja, i još više kada shvatimo da on ne može da se sprovede. A Zakon je upravo takav – loš i nesprovodiv. Još pre sam pisao zašto je loš a šta se desilo pa je sad i nesprovodiv:

  • Iako nas je Ministar stalno ubedjivao da je prošle godine isplaćeno 99% subvencija, prenete obaveze u 2013 su bile preko 7 milijardi dinara, ili skoro četvrtina budžeta za subvencije
  • Agrarni budžet je skresan za dodatnih 3 i nešto milijarde (zasad)
  • Ministarstvo (ili taj pojedinac koji je procenjivao) se prešlo u računici koliko će biti registrovanih hektara, pa ih je više nego što je planirano
  • Ministar Petrović je mnogo bolje ispregovarao posao sa Gaspromom nego Ministar Knežević, pa se i tu izgubilo dosta para

U stvari ja grešim, on je sprovodiv (i biće sproveden) ali na sledeći način:

  • Prvo će stradati jedine mere koje unapredjuju konkurentnost a to je investiciona podrška pa će tako i ovako minimalna sredstva namenjena ovoj svrsi da potpuno nestanu. Da potsetim: EU koja ima mnogo bolje tehnološki opremljenu poljoprivredu prosečno za ove mere izdvaja 32% a Nove zemlje članice čak 43%. A mi ćemo da izdvajamo – ništa.
  • Uvešće se strožije kontrole ko može da dobije subvencije, pa ne samo što će poljoprivrednici morati da matiče stoku, nego i da je dovede u Ministartvo na pregled.
  • Na kraju veliki dug će se prebaciti u narednu godinu, pa onda još veći u onu tamo – ako se izdrži dotle.

Bolje da se sve ovo spreči dok još može. Ali to se naravno neće desiti. Jer, zamislite kako bi to izgledalo kada bi Ministarstvo poljoprivrede koje jedino što je uradilo prošle godine (ako izuzmemo aflatoksin, odustajanje od IPARD sredstava, rupu u RR, odluke da žene ne mogu da imaju svoje gazdinstvo i slične ne/aktivnosti) donelo Zakon o poticajima i sad već u prvoj godini treba da prizna da on ne valja.

Zato stara dobra taktika, negiraj i nadaj se da će problem nestati sam od sebe, će se primeniti i u ovom slučaju. A problem neće nestati isto kao i što aflatoksin nije nestao od negiranja i nečinjenja.

Naprotiv, samo se uvećavao

Ostavite komentar