Podeli

Kolika je cena zdravlja gradjana

Kako smo došli do ove situacije vezane za aflatoksine. Jednostavno sve je ukazivalo na ovakav scenario.

Upozrenja koja su stizala preko RASFF-a tokom leta i jeseni kao i poznavanja osnovnog znanja o bolesti (valjada u Upravi za zaštitu bilja i savetodavnim službama postoji neko ko poznaje osnove zaštite bilja) su ukazivale da će ovaj problem biti prisutan. Tadašnji trošak koji bi podrazumevao štampanje uputstava proizvodjačima kukuruza kako da razdvajaju zaraženi kukuruz i pojačane labaratorisjke analize na ulazu kukuruza u silose merio bi se milionima Eura. Ništa nije uradjeno.

Krajem novembra SGS skreće pažnju da je veliki procenat kukuruza zaražen i da je poslednje vreme da se nešto uradi. Ivana u svom blogu piše šta treba tada da se uradi ako se već nije ništa uradilo do tada. Potencijalni trošak činjenja se tada meri desetinama miliona Eura. Ministartvo odlučuje da se priča zataška, vrši se pogrešno uzorkovanjeda bi se dobili željeni rezultati i daje se neverovatno ali svima prihvatljivo rešenje da je samo 7% kukuruza zaraženo. Znači svaki 14 nevalja a ti se nadaj da ti nisi taj 14?!

Danas je Goran Ješić objavio nešto što je logična posledica svog predhodnog nečinjenja. Prosto je teško zamisliti da su rezultati drugačiji. Danas je neohodno uraditi ovo što Ivana predlaže. Trošak toga se sada meri stotinama miliona Eura (potencijalno i više u zavisnosti šta će kontrole pronaći u mesu).

Goran Ješić je savesni javni službenik, koji je logično preduzeo ono što bi svaki roditelj i normalan čovek uradio – želeo da sazna da li postoji opasnost i kada sazna da to podeli sa svima. S druge strane, Ministartvo ćuti i ne čini ništa, isto kao što ništa ne čini od augusta meseca kada je trebalo da počne mere.

Ja se iskreno pitam kakava je to država svesno ugožava zdravlje svojih gradjana i kakvi su ljudi koji znaju da u promet šalju hranu koja ne odgovara propisima, i da tu hranu najviše konzumiraju deca. Kolika je cena te savesti – u parama, položaju. Posebna priča su tu mlekare, koje vrlo dobro znaju rezultate svojih testova. Zašto ih ne objave? One nisu krive što je mleko zaraženo ali će biti jako krive ukoliko zataškavaju i puštaju u promet mleko sa povišenim nivom aflatoksina.

Ostavite komentar