Podeli

Loš argument

Smatram da su rasprave o tome da li je cena za prodaju i davanje u zakup poljoprivrednog zemljišta kompaniji Al Dahra bez tendera potpuno bespredmetne jer u ovom slučaju cena jeste problem ali ne jedini. Veća pitanja su tu ona pravna (vidi zanimljiv epilog), razvojna, strateška, moralna. Ipak ne mogu da ne prokomentarišem nešto što se koristi kao vrhunski argument u opravdavanju dogovorene cene, koji kaže da su ti isti kombinati privatizovani za 23 miliona Eura a sada se za njih postiže cena od 100 miliona.

Taj ko poteže taj argument da opravda cenu od 100 miliona u stvari samo radi proitiv sebe jer:

Cena zemljišta od tog perioda kada su prvi put privatizovani kombinati je višestruko porasla. Koliko? Pa nekoliko puta, u zavisnosti od veličine parcele, kvaliteta zemljišta, regiona, lokalne ponude i tražnje i sl. U mom ličnom, kikindskom, primeru to je oko 6 puta u odnosu na 2002, kada sam kupio 4 jutra zemlje za 3.5 hiljada eura a koje sam sada prodao za 20 hiljada. Znam za slučajeve kada je to više ali i slučajeve kada je to manje. Medjutim nisam čuo nikada da je to manje od 4 puta. Ne tvrdim da ne postoji ali ja nisam čuo za takav slučaj u Vojvodini. Jednostavno od kraja 2007 kada je cena hrane počele da dostižu svoje istorijske maksimume cena zemlje je drastično porasla.

Kombinati koji su se tada prodavali, prodavani su sa dugovima nagomilanih tokom devedesetih i značajnim viškom radnika, što je sigurno opteretilo posignutu cenu. S druge strane, koliko ja razumem, kompaniji Al Dahra se prodaju kombinati u potpunosti očišćeni od dugova.

Danas je značajno veća tražnja za zemljištem nego početkom i sredinom dvehiljadite. U prvoj fazi privatizacije malo ljudi je imalo para i samim tim je bila mala tražnja za ulaganjima u poljoprivredu. S jedne strane to je bila nekolicina njih koji su verovali da poljoprivreda može da donese profit kao što su gospoda Kostić, Mišković, Matijević, Nicović a s druge oni koji su verovali da poljoprivreda može da opere dosta para. Poljoprivrednici tada nisu imali sredstva. Danas se situacija promenila.

Zato jedan savet onima koji „prodaju“ priču kako je dogovor sa Al Dahrom povoljan i da je postignuta cena takva da smo ih „prevarili“ kako kaže jedan Ministar ili kako smo im uvalili nešto što prosečno vredi 5 za 10 kako kaže drugi Ministar, da prestanu sa tim (nije klela majka sina što se kocka nego što ide da se vadi) jer to nije pošteno ni prema Al Dahri ni prema poljoprivrednicima koji dobro znaju relanost.

Suštinski oni treba da igraju na kartu koju su igrali Koštunica i Tadić kada su prodavali ispod cene NIS. Tada nas nisu ubedjivali da je cena relana (kamoli visoka) nego da je to cena za podršku Kosovu, za prolazak Južnog toka i cena prijateljstva sa braćom Rusima. Istu taktiku treba prekoprati i objasniti narodu da postoje veći ciljevi i da mi moramo da kršimo naše startegije i zakone da bi sutra nam šeik: popravio oba generalštaba i napravio hotele, uložio u JAT, kupio JAT tehniku, napravio fabriku čipova za nekoliko milijardi Eura, kupio Crvenu Zvezdu, izgradio reverzibilnu hidroelektranu „Đerdap 3, napravito pet fabrika stočne hrane, sredio luku u Pančevu … i ko zna šta još.

Ljudima treba vera a ne surova realnost zaduživanja i prodaje resursa.

Ostavite komentar