Podeli

Ne slažem se sa Aleksandrom Vučićem

Ako smem, ne bih se složio sa prvim potpredsednikom Vlade Vućićem koji kaže da “neće biti lako pomeriti rok za prodaju zemljišta strancima”. Naprosto, iskustvo Novih zemalja članica i kao i država sa kojima EU potpisuje Partnerski sporazum pokazuje da to nije toliko teško, naprotiv EU, vrlo često, dozvoljavaja dugačke periode derogacije ovog pravila, isto kao i što zemljama koje su nabijene nacionalnim osećanjima dozvoljavaju da čak i u svoja zakonska rešenja uvrste ovakve članove koji se u potpunosti kose sa idejom EU o jedinstvenom tržištu i slobodnom protoku robe i ljudi.

Zašto su EU pregovarači fleksibilni po ovom pitanju? Zato što znaju da je to savršeno nebitno pitanje a jako je lepa pregovaračka pozicija kada pregovarate o nečem do čega je drugoj strani jako stalo a vi znate da je to nebitno i da neće imati nikakav efekat. To značajno jača vašu pregovaračku poziciju i daje vam mogućnost da tražite nešto što je vama stalo, a bitno je, kao što je na primer slobodan protok radne snage, gde EU ima svoje unutrašnje političke probleme i manjak argumenta za ograničavanje novim zemljama članicama slobodu da rade u starim zemljama.

Zašto je nebitno da li će se kroz SAA dozvoliti strancima iz EU da kupuju poljoprivredno zemljište u Srbiji?

Prvo, zato što vi suštinski zabranjujete samo da neka Irska, Finska ili Hrvatska porodica koja želi da se naseli i kupi par hektara u zemlji Srbiji (koju svi napuštaju) i da žive u rurlanim područjima (koja se konstantno devastiraju usled depopulacije) i to u sektoru u kome značajan deo populacije ne vidi svoju perspektivu. Time što zabranjujete strancima da kupe zemlje suštinski ne sprečavate da dodje neko otvori firmu u zemlji Srbiji čime postaje domaće pravno lice i samim tim je izuzet iz odredbe Zakona. Po pravilu svi veliki zemljivlasnici kao i oni veći od 50-tak hektara (zbog puno razloga) imaju kompanije a nisu fizička lica. Znači pravna lica mogu da dodju (i ne možete ih sprečiti jer bi trebali da sprečite da stranci otvaraju firme u Srbiji, što je ne samo glupo nego i nemoguće)a na žalost stranci kao fizička lica neće hrliti u Srbiju da kupuju zemljišta, naprotiv Srbiju će napuštati svi oni koji imaju bilo kakvu šansu da iz nje odu, naročito iz njenih rurlanih područja.

Drugo, zato što nažalost ne postoji veliko zanimanje od strane evropskih proizvodjača i preradjivača za investicijama u Srbiji. O tome sam pisao ovde.

Treće zato što relana opasnost od land grabbing ne dolaze od prozvodjača iz EU. Ja očekujem porast interesovanja za državno zemljište u Srbiji, ali ne od strane stranaca iz EU, nego od stranaca koji po pravilu učetvuju u land grabbing procesu – Arapa, Kineza, Indijaca i Rusa. Čak šta više ova Vlada s jedne strane tera mala porodična gazdinstva iz EU koja žele da dodju i nasele naša rurlana područja a daje hiljade hektara nekim kompanijama (mimo bilo kakavog tendera i pod netržišnim uslovima) koje baš i nemaju tradiciju u obradi zemlje i predvodnici su land grabbing porcesa. Za mene to je potpuno nerazumljivo, neprihvatljivo i krajnje glupo.

Mnogi se plaše da će kada se dozvoli strancima iz EU da kupuju poljoprivredno zemljište u Srbiji da se poveća cena zemljišta, što de facto može da utiče na konkurentnost domaćih proizvodjača, da li je to tako?

Cena zemlje ni najmanje ne zavisi od toga šta će pisati u SAA. Cena poljoprivrednog zemljišta prvenstveno zavisi od toga kolika je potražnja za zemljištem od strane glavnog aktera na tržištu a to su domaći poljoprivrednici i zavisi od njihove profitabilnosti. Takodje zavisi od toga šta će država da radi sa zemljištem u svom vlasništvu, čime u velikoj meri utiče na ponudu. Ako ona odluči da zemlju daje mimo tržišta onima koji su nosioci procesa land grabbing-a onda oni smanjuju ponudu pri konstatnoj tražnji i povećavaju cenu zemljišta.

Na kraju pitanje je zašto je ovo osnovna tema u Srbiji a ne neke značajnije o kojima sam pisao ovde?

Jednostavno u ova rasprava služi da se lokalni nacionalisti dokažu svom patriotizmu, koji na kraju imaju i najveću korist od svega toga – medijsku pažnju (koja im očigledno puno znači) i aplauz većine ljudi koji ne razumeju kako ekonomija i EU model jedinstvenog tržišta funkcioniše. Gubitnici će biti oni koji žele da Srbija što pre postane deo EU, a njeni poljoprivrednici deo zajedničke agarne politike EU a njeni radnici pristup slobodnom tržištu. Isto tako gubitnici će biti poljoprivrednici jer dok se bude vodila ova lažna rasprava protiv nekakavih EU porodica, koje na žalost nikada neće ni doći da žive u Srbiji i obradjuju njenu zemlju, poljoprivredno zemljište u Srbiji će i dalje da bude deo partijske podele, uzurpiraće ga razni svedoci saradnici i loklani moćnici kao i braća sa Istoka, dolazeći do njenog vlasništva bez ikakvog tendera.

Ostavite komentar