Podeli

Povratak u vreme kad se manipulisalo državim poljoprivrednim zemljištem

Zakon o poljoprivrednom zemljištu uređuje više oblasti koje se tiču zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta ali godinama je  ključno mesto diskusija i promena Zakona – korišćenje državnog poljoprivrednog zemljišta.  Poenta aktuelnih izmena zakona svodi se na  naknadnu legalizaciju političkih dogovora oko uzurpiranja i trenutno nelegalnog korišćenja  državnog poljoprivrednog zemljišta od strane privilegovanih „investitora“.

Pošto se u ovoj zemlji kratko pamti a još brže zaboravlja moram podsetiti da je ovo rešenje podmićivanja investitora  kopirano iz prakse koja je vladala do 2006.  kad je donet Zakon o poljoprivrednom zemljištu.  Od početka privatizacije a i u periodu pre privatizacije, dakle decenijama, kombinati su besplatno koristili državno poljoprivredno zemljište iako je postala mogućnost da njegovo korišćenje bude naplaćeno. Poljoprivrednici nisu imali mogućnost, pravo da ga obrađuju. Kad je prodavala kombinate država je formalno razdvajala društveno od državnog zemljišta i društveno je prodavano kao kapital preduzeća a državno…je davano na neformalno korišćenje uz prećutno obećanje „investioru“ samo ti to radi, država je nesposobna…kad se jednom seti da je njeno ti ćeš već biti na konju….Ko je to prodavao mačka u džaku i davao lažnu informaciju i nadu investitorima? Ministarstvo privrede koje Izmenama zakona ponovo preuzima istu ulogu muljanja državnim zemljištem.

Zakon o poljoprivrednom zemljištu  iz 2006. je omogućio poljoprivrednicima pristup državnom zemljištu: dao im je jednaka prava i jednaku šansu. Poljoprivrednici su iskoristili šansu, skupo ga plaćali što ih je trealo da budu sve bolji i bolji i to je bio glavni pokretač poljoprivrede u proteklih 10 godina. Zašto smo se 2006.  opredelili za zakup a ne za prodaju zemljišta? Zato što je tržište zakupa mnogo brže i efikasnije od tržišta prodaje…zemlja se brže kreće ka onima koji su bolji koji na njemu više i bolje rade i proizvode i tako stvaraju više vrednosti. Tržište prodaje zemljišta je ograničeno u Srbiji tradicijom, zakonom o nasledstvu, emocijama ….Svo državno zemljište po Zakonu je moralo na javno nadmetanje jer je to najtransparentniji i za državu najbolji način da odluči ko će ga najbolje obrađivati.  Onaj  ko je spreman da plati više,  pretpostavka je da on očekuje veći prihod na njemu dakle povećava se vrednost proizvodnje što je dobro ne samo za njega nego i za državu. Posebna dilema je bilo odrediti kolike parcele,  koje parcele i pod kojim uslovima davati u zakup? Ta dilema je rešena uvođenjem prve istinske decentralizacije u poljoprivredi – davanjem mogućnosti lokalnim samoupravama da one naprave program korišćenja zemljišta kakav odgovara njihovim poljoprivrednicima. Sve te kritike o tome da zakon nije dobar jer je bilo problema u sprovodjenju su glupost nad glupostima. Zakon je (bio) odličan ali problem je nesposobnim, lenim,  nezainteresovanim ali i korumpiranim funkcionerima u lokalnim samoupravama koji zakon ili nisu sprovodili ili su ga sprovodili služeći svojoj partiji i lokalnom „biznismenima“….(ali za njih su građani (poljoprivrednici) glasali pa ne bi trebalo da se ljute).

Princip jednakog pristupa i jednakih šansi kao i princip konkurentnosti obesmisljeni su Draginovim izmenama zakona da je pravo prvenstva dodeli stočarima. I to je  primer izlobirane odluke koja nije bila utemeljena na ekonomskoj ili socijalnoj logici nego samo na političkoj. Tom odlukom ukinuta je mogućnost da oni koji na određenom zemljištu ostvaruju veće prihode su spremni više i da plate za njega i dovela na primer izuzetne povrtare izvoznike da ostanu bez zemlje zbog virtuelne farme. Dala se prednost sektoru koji ima zatvoreno tržište da proizvodi više što je jedinu posledicu imalo pad cena…Dobri ratari u panici postaju loši stočari a dobri stočari postaju loši ratari. Pored toga otvoren je ogroman prostor za manipulacije.

Izmene zakona koje se predlažu su nastavak ad hoc izlobinarih odluka koje se mogu nazvati nastavak podmićivanja investitora od strane ministasrtva privrede koje na 30 – TRIDESET godina daje nekom zemlju jer je taj rekao da će nešto uraditi u kamionima i milionima – ma da li možete da zamislite veću glupost i veći užas….dok je ministarstvo poljoprivrede kao što je to bilo i do 2006 posmatrač koji aplaudira pogrešnim rešenjima.

Moraću opet poslati pitanja u skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama da mi odgovore

U čemu je problem da taj tako uspešan i genijalan investitor ima istu šansu kao svi ovi naši „neuspešni“ poljoprivrednici i da se takmiče za zemlju u otvorenom nadmetanju? Ko je taj „majčin sin“ koji  je procenio da će „investitor“ biti efikasniji i produktivniiji od onih koji su do sad obrađivali zemlju i na otvorenoj aukciji se borili za nju?

Gde to –  u Strategiji razvoja poljoprivrede,  kojom se ponose,  piše da će poljoprivredno zemljište ili bilo koji drugi resurs služiti za podmićivanje „investitora“?

Zašto se Ministarstvo privrede  ne fokusira na da privuče  investitore  koji će ulagati u preradu i dodavanje vrednosti poljoprivrednim proizvodima nego dovodi one koji će gaje lucerku i svinje?

Da li je ova izmena zakona direktna poruka najboljoj deci Vojvodine da pale odavde jer sledećih  30 godina njima zemlja neće biti dostupna?

Da li će prodaja po 10  hektara stranačkim botovima rešiti bilo koji problem poljoprivrede?

Ma nemaju oni odgovore na ova pitanja jer ih niko ništa i ne pita …Čujem da udruženja poljoprivrednika idu na usaglašavanja  – ha ha ha oćemo im dati na 30 ili 25 godina to je još jedina dilema…. Oni pametniji poljoprivrednici obilaze okolne zemlje i šacuju zemlju i cene i pridružiće se hiljadama onih koji napuštaju zemlju. Ne mogu ni da  izustim više borite se…jer sam videla kako su prošli oni koji su se borili za zemlju – oni su ispali najveće budale jer ovde se uspeh, rad i napredak ne opraštaju.

1 komentar u ovom Tekstu

  1. Profile photo of Ivana Dulić Marković

    Samo nekoliko dana nakon što sam napisala ovaj blog – objavljena je vest i to koliko sam ja zapazila samo na B92, da se čeka promena propisa da bi se potpisao ugovor sa Tenisom. Naravno taj propis je zakon o poljoprivrednom zemljištu tj njegove izmene, dopune, prilagođavanje potrebama trenutka, čoveka,….Dakle ne samo da je tačno onošto sam napisala da se izmene zakona o poljoprivrednom zemljištu sprovode da bi se legalizovali sumljivi dilovi nego se i poljoprivrednici i cela javnost zabavljaju besmislenom i beskorisnom “javnom” “raspravom” , prikupljanjem “mišljenja” “stručnjaka” i slične bezvezarije. Cenim da se čeka avgust jer je to uobičajeno vreme kad se donose zakoni koji ispunjavaju nečije prohteve i koruptivne dogovore.

    Odgovori

Ostavite komentar