Podeli

Pravo na selo

Ako se slogan Anri Lefevra Pravo na grad danas koristi kao zahtev za obnovu urbanog života u korist ljudi a ne kapitala  –  onda na isti zahtev imaju   pravo i   građani sela. Iako bih želela da skrenem pažnju na pravo na selo – u suštini to je pravo na prostor jer je podela selo grad prevaziđena i sve ono što se odnosi na pravo na grad zapravo se odnosi i na pravo na selo. Pravo na prostor je jedno od ljudskih prava.
Pravo na selo građani mogu da ostvare samo ako postoje servisi koji im to omogućavaju –   razvijena putna i komunalna infrastruktura, racionalan javni saobraćaj, pristup socijalnim servisima,  pristup lekaru i apoteci, pristup vrtiću i školi, pristup uređenim prostorima u selu itd, itd. Ali ako se  upitamo kako da građani sela ostvare to pravo kad oni ne mogu da utiču na odluke da se  u selo dovede, popravi, koristi ma baš nijedan od nabrojanih neophodnih servisa?  Sela imaju status mesne zajednice a mesne zajednice imaju bedne nadležnosti[1] a u regulacionim  i strateškim planovima sela su samo incident…Dakle, čak i ako imaju želju da žive u selu oni ne mogu da ostvare to pravo jer nemaju kako niti imaju mehanizam kako da utiču da je nešto od nabrojanih servisa ostvari ili poboljša. Čak i ako pokrenu inicijativu mala je mogućnost da dođe do realizacije (osim u izbornim godinama).

S druge strane, danas  se u gradovima ruše celi kvartovi – nestaju trgovi i parkovi da bi na tom mestu „investitori“ skladištili ljude. Grade se nova naselja sa višespranicama za sve one koji ne mogu da ostvare pravo da žive u selu. Koliko ovaj koncept rušenja kuća i zidanja zgrada u Srbiji ima smisla kad se po poslednjem popisu pokazalo da je broj stanovnika u gotovo svim opštinama i gradovima Srbije značajno smanjen? Koliko imaju smisla državne subvencije za stambene kredite? Zašto svakodnevno menjaju  urbanistički i  regulacioni planovi da se „izađe u susret“ investitorima? Naravno da sve to nema smisla. Ali,    moć tzv. „investora“, stambenih  kredita, subvencija države je značajno veća od prava na selo… Nekompetentni, korumpirani partijski radnici određuju sliku prostora, grada, sela naričući istovremeno o propasti sela. Posebna je priča zašto su građani i sami odustali od sela, zašto su prihvatili taj  novi model stanovanja u zgradama kao in i savremen. Verujem da se to desilo  zato što nemaju deset života nego samo jedan i ne mogu da ga provedu čekajući autobus, bolji put, lekara, lek, profesora engleskog, internet, najbolju drugaricu…

 


[1] nadležnosti mesnih zajednica po Zakonu o lokalnoj samoipravi su: pokretanje inicijative za donošenje i izmenu propisa i opštih  akata iz nadležnosti opštine; pokretanje inicijative za izgradnju, održavanje i korištenje lokalnih puteva i drugih komunalnih objekata i načina osiguravanja finansijskih sredstava za tu namenu; pokretanje inicijative za komunalno uređenje naselja, održavanje čistoće ulica, uređenje i održavanje zelenih površina; zaštita i unapređenje životne sredine; pokretanje inicijative za izdvajanje, spajanje i pripajanje naseljenih mesta iz sastava opštine; održavanje i korišćenje poslovnog prostora datog na upotrebu mesnoj zajednici; zadovoljavanje potreba i interesa u oblasti civilne zaštite, odnosno zaštite od elementarnih i drugih nepogoda; organizovanje humanitarnih akcija za korisnike socijalne pomoći i druge socijalne kategorije građana; realizovanje zajedničkih potreba u oblasti kulture, fizičke kulture, organizovanja kulturnih manifestacija i sportskih takmičenja; raspisivanje i sprovođenje referenduma.

Ostavite komentar