Podeli

Privatizacija PKB

Radnici PKB-a kao i poreski obveznici u Srbiji dobili su novogodišnji poklon u obliku poziva za privatizaciju PKB. Početna cena je 155 miliona Eura. Prodaje se imovina koju PKB poseduje, gde je najvažnije 17.677 hektara poljoprivrednog zemljišta plus celokupna stada, oprema i objekti. Takodje se u istom paketu prodaju većinski udeli u PKB Agroekonomiku, poljoprivrednoj avijaciji, veternatskoj stanici i laboratoriji. Budući vlasnik treba da ispuni dva uslova: da je registrovan za obavljanje poljoprivredne delatnosti i da ima prihod veći od 50 miliona u predhodnoj godini.

Pošto zemljište koje PKB obradjuje čini manje od pola procenta ukupnih površina koje se obradjuju u Srbiji ova privatizacija neće imati neki značajniji uticaj na celokupnu poljoprivredu Srbije ali hoće imati na budžet Srbije, budućeg vlasnika i pretpostavljam zaposlene u PKB-u. Zato je važno da PKB pronadje najboljeg vlasnika koji će imati sredstva, znanja i volje da ulaže u PKB.

Da li će se takav vlasnik pronaći kroz ovakvu privatizaciju i da li će država dobiti najveću moguću cenu? Plašim se da se neće desiti ni jedno ni drugo. U stvari nekako mi se čini da se kupac već zna i da se ceo tender pravi za neke istočne prijatelje. Šta me navodi na ovakvo razmišljanje?

Ukoliko je cilj privatizacije da se pronadje najbolji kupac i ostavri najbolja prodajna cena onda se nikako PKB nije trebao prodavati na jednom tenderu. PKB se sastoji iz puno različitih proizvodnih jedinica – modernih plastenika za proizvodnju povrća, farme svinja, farme krava, ratarske proizvodnje, zatim brojnih privrednih i drugih ne privrednih objekata koji su više interesantni kao nekretnina nego deo buduće proizvodnje u PKB. Ja lično ne znam ni jednog proizvodjača mleka koji uopšte proizvodi povrće a ne i da je dobar u tome, ili nijednog koji se bavi nekretninama i farmom svinja, niti vožnjom aviona i naukom. Od PKB je bilo potrebno napraviti funkcionalne celine. Farmi krava dodati odgovarajuće poljoprivredno zemljište i prodati ga kao jednu celinu. Plastenike i staklenike odvojiti i prodati nekom ko se razume u tu proizvodnju, nekretnine prodavati kao nekretnine i sl. Na ovaj način bi se pre svega omogućilo da postoji veći broj takmičara na strani ponude. Veći broj takmičara omogućava ne samo bolju cenu nego i boljeg budućeg vlasnika. Ja bih čak išao dotle da bi verovatno i veliku farmu krava delio na nekoliko (sa odgovarajućim zemljišnim celinama) a da ne pričam da bi svo udaljeno zemljište prodavao po parcelama od desetak hekatara (ne bih delio parcele).

Da se ovako uradilo, sve bi bilo u skladu sa ekonomskom logikom, strategijom poljoprivrede da se stvori sloj poljoprivrednika koji su u stanju da budu konkurentni po ulasku u EU i omogućilo bi veću zaposlenost.

Medjutim nije, nego su se postavili takvi uslovi da PKB može da kupe dva ili tri domaća tajkuna (čak je i za njih ovo veliki zalogaj) i istočni prijatelji kojima je ovo jedna dobra investicija, pošto im je u startu eliminisana konkurencija. Zašto je ovo njima dobra investicija? Zato što će oni uraditi ono što je trebala država. Oni će prodavati deo po deo, hektar po hektar i na kraju će napraviti ekonomske celine koje su odgovarajuće.

Koje država nije htela da napravi.

Ostavite komentar