Podeli

Šta čeka novog Ministra

Kako god da su, prošli su izbori. U toku je formiranje Vlade pa samim tim čekamo novog (koji može da bude i stari) Ministra poljoprivrede (možda i trgovine, mada sumnjam). Pojednostavljeno posmatrano postoje dve opcije.

Prva da to bude neko ko hoće da uradi neophodne reforme u poljoprivredi, koje pre svega podrazumevaju: (1) reformu sistema potsticaja usmerena u pravcu povećanja konkurentnosti i pripreme za potpunu liberalizaciju carina, (2) strukturalne reforme sistema bezbednosti hrane koje će stvoriti uslove da možemo izvoziti meso, mleko, krompir i kao važan deo toga registraciju barem nekoliko stotina objekata za izvoz, (3) izgradnju institucija sposobnih da kvalitetno pregovaraju sa EU, uspešno iskoriste IPARD fondove i budu pravi servis i podrška poljoprivrednicima i preradjivačima.

Druga da se nastavi ovako kako su predhodni DS ministri vodili poljoprivredu – ad hock i populistički.

Koja opcija će da se ostvari zavisiće malo od toga ko bude Ministar ali mnogo više od toga kakva će biti Vlada – reformska ili populistička.

Ipak kakva god da ona bude neke stvari će sigurno biti drugačije nego pre. Pre svega para neće biti da zadovolji podignut nivo očekivanja a s duge strane pokazalo se da poljoprivrednici mogu jako lako da organizuju proteste. Čak šta više ne moraju da budu jedinstveni, nego nekoliko grupa okupljenih oko razčličitih asocijacija i interesa imaju kapaciteta da blokiraju celu Vojvodinu.

A povoda će imati puno. Već ove godine će biti ogroman problem da se isplati obećano od predhodnog protesta. Obećanih 12 hiljada dinara za oko 1.68 miliona hekara koliko je upisano u registar košta oko 20 milijardi. Deo će se prebiti kroz gorivo i neplaćanja akcize i to je ušteda od 4-5 milijardi. Medjutim treba platiti i nekoliko milijardi plate za agronome, preko 3 milijarde subvenciju za mleko, subvencije za umatičenu stoku i ostalo. Na kraju možda i cenovnu podršku za šećernu repu i ostale kulture jer te uredbe su još uvek na snazi (što je jedna posebna priča ne za blog nego za Ustavni sud).

Agarni budžet jednostavno ne pokriva sve ove troškove sa sve naduvanim sopstvenim prihodima, koji naravno su imali samo predizbornu ulogu, a relano ni ne postoje. Takodje punjenje ukupnog budžeta je takvo da pre obećava manje para nego obezbedjivanje dodatnih sredstava. Na kraju ukoliko se sve i isplati ove godine problem dodatno narasta jer su to očekivanja za narednu godinu, za koju već sada znamo da će morati da bude još štedljivija.

Kada se sada vratimo na početak i pretpostavimo (sa velikom sigurnošću, shodno najavama iz obe potencijalne koalicije) da će ko god formira Vladu ona biti populistička a ne reformska i da će shodno tome i Ministar poljoprivrede biti populista. Medjutim njegov populizam će biti toliko ograničen da kako god da okrene ne ginu mu protesti jer neće imati puno para, cene poljoprivrednih proizvoda već idu polako ali sugurno na dole, za godinu i po će se ukinuti carine prema EU i počeće da se povećava uvoz i sl.

Sadašnji Ministar, koji je u vreme ministrovanja bio moćna politička figura, od svega što je pokušao da progura je odustao (iako je rekao da nikad neće)  i poljoprivrednici vode 2:0. On nije odustao jer su ga poljoprivrednici analizama i analitikom ubedili da mu je predložena politika pogrešna (iako jeste bila) nego zato što su blokirali Vojvodinu. I blokiraće je opet, ne bude li nivo subvecija ispunio njihova očekivanja. Koja su jako velika.

Takvo okruženje, kada znaš da nikako ne možeš da udovoljiš očekivanjima velike većine, je idelao za suštinske reforme. Da li će to razumeti novi premijer i Ministar poljoprivrede – videćemo. A ako i razumeju da li će imati snage, želje i znanja da  naprave reforme.

Sumnjam.

Ostavite komentar