Podeli
Stočari, budite oprezni

Stočari, budite oprezni

Da sam ja proizvođač svinja u Srbiji, po prvi put bih bio iskreno zabrinut za budućnost svoje proizvodnje. Zašto bi to trebalo da budem po prvi put, zar stanje u proizvodnji svinja nije katastrofalno već decenijama? – bilo bi logično pitanje nekog proizvođača svinja. U stvari, to bi bilo pitanje – ne proizvođača, nego nekog ko se o stočarstvu informiše iz novina, gde svakodnevno čita vesti koje mu stvaraju utisak da je proizvodnja svinja u Srbiji gotovo potpuno uništena, jer se proizvodnja ne isplati pošto je uvoznički lobi oličen u najvećim srpskim tajkunima, koji su vlasnici mesnih industrija (Mišković, Kostić, Matijević…) obezbedio carinsku zaštitu za sebe, te sada uvoze silne količine, i to nekvalitetnog mesa.

S druge strane, kada posmatramo uvoz svinjskog mesa po glavi stanovnika u Evropi, činjenice i brojke kažu da se Srbija nalazi na osmom mestu od začelja liste. Manje samo uvoze samo Turska, Azerbejdžan, Norveška, Ukrajina, Švajcarska, Island i Albanija, pri čemu samo 10 zemalja u Evropi ima pozitivan trgovinski bilans u trgovini svinjskim mesom (vidi grafikon). Celokupni uvoz mesa je 2012. godine iznosio 52.8 miliona dolara, da bi u 2014. bio povećan na 77.4 miliona. Ovaj skok u poslednje dve godine desio se zbog rasta izvoza u Rusiju, pa se tako Srbija po prvi put našla u grupi privilegovanih zemalja koje imaju pozitivan izvozni bilans u trgovini svinjskim mesom i životinjama. Inače, uvoz je 2012. činio 3.6% od ukupno proizvedenog svinjskog mesa u Srbiji, a 2014. je to iznosilo 5.8%. Ako upoređujemo sa ukupnim uvozom, onda vidimo da celokupan uvoz mesa (ne samo svinjskog), čini 4% od ukupnog uvoza poljoprivrednih proizvoda koji iznosi 1.3 milijarde USD.

Srbija nije mnogo uvozila mesa – ne zato što je konkurentna, nego zato što ima carinsku zaštitu koja onemogućava uvoz. Zato je kod nas cena polutki značajno veća nego u EU (vidi grafikon). Takođe, njena karakteristika je da ima velike varijacije usled zatvorenosti tržišta i lakog ulaska u i izlaska iz proizvodnje srednjih i malih proizvođača.

S druge strane Srbija je zemlja kojoj, za razliku od svih drugih, u strukturi uvoza dominiraju mesne prerađevine umesto mesa. (vidi grafikon) Uvoz mesnih prerađevina iz Makedonije, Hrvatske, Crne Gore i Bosne i Hercegovine je u poslednjih pet godina dupliran (vidi grafikon). Osnovni razlozi zbog kojih se ovo dešava su:

  • Zato što CEFTA zemlje uvoze svinje i polutke iz EU. Za razliku od Srbije, oni su ukinuli carinu i imaju pristup najjeftinijoj sirovini od koje mogu da prave cenovno konkurentnije mesne prerađevine i izvoze ih u Srbiju, pošto postoji potpuno liberalizovano tržište u okviru CEFTA zemalja.
  • Srbija je jedina zemlja u Evropi čije su životinje hranjene isključivo genetski nemodifikovanom sojinom sačmom, pa proizvodnja jeste skuplja, ali nažalost nije certifikovana. Potrošač treba da bude svestan toga – ali nije.
  • Na kraju, najveći deo naše mesne industrije ostao je „zaglavljen“ sa proizvodima namenjenom srednjem kupcu, koji konstantno nestaje, a nisu otišli u nižu cenovnu kategoriju niti u višu – kvalitetnu koja bi bila certifikovana.

Verujte, morao sam da napravim ovoliki uvod da bih mogao da vam ponudim odgovor zašto stočari treba da se plaše vremena koji dolazi, iako nikada nisu imali veće privilegije i subvencije. Jednostavno agrarna politika je formirana na osnovu tabloidnog izveštavanja a ne brojeva, činjenica i ekonomske logike.

Danas stočari imaju ogromne privilegije: dobijaju državno poljoprivredno zemljište po prioritetu;  subvencije po hektaru su u potpunosti zamenjene subvencijama po grlu; kad god cena padne i proizvođači svinja se pobune, odmah se otkupljuju svinje od privilegovanih i troše milioni evra javnih para za otkup; podignute su carine na uvoz da bi se još dodatno zaštitilo domaće tržište, čak i uz rizik sukoba sa EU.

Međutim, i pored svih tih mera i subvencija – situacija je sve gora. Cena tovljenika je sve niža, varijacije su sve veće, izvoz u Rusiju je skoro prestao… Kako je to moguće: da nikad država nije više ulagala u stočarstvo uzimajući od poreskih obveznika, potrošača, ratara, povrtara… i dajući stočarima, a da nema nikavog rezultata; i ne samo to, nego su očekivanja da će biti još gore.

Vrlo je jednostavno: Pošto Srbija ne može da izvozi svinjetinu, niti drugo meso u EU (a očigledno da smo nekonkurentni i za izvoz u Rusiju kada je pik cena nizak, što znači otprilike naredne dve godine) sve što se proizvede u Srbiji – mora i da se potroši u Srbiji. Pošto raste interes za proizvodnjom svinja – zbog subvencija, zaštite i prioriteta za državno zemljište – cena mora da pada, pošto je veća ponuda nego tražnja na zatvorenom tržištu. Samim tim dobijete troduplo golo: država potroši javne pare, proizvođač svinjskog mesa nema prihoda, jer mu cena pada, a ratar koji je proizvodio viškove i izvozio ostaje bez zemljišta.

Mesna industrija koja treba da otkupi naše genetski nemodifikovano meso i od njih napravi certifikovani proizvod koji može da pronađe svoje mesto na domaćim, regionalnim i inostranim tržištima je „tajkunska“ i treba učiniti sve da joj se onemogući razvoj. Ne shvata se da je u njenim rukama ključ razvoja proizvodnje mesa i da će od toga da li se ona razvija zavisiti i to da li će imati ko da otkupi naše meso. Ovako se njen otkup konstantno smanjuje, jer se povećava uvoz mesnih prerađevina pored konstantnog smanjenja potrošnje jer nas je sve manje, sve smo siromašniji i sve manje jedemo meso, naročito svinjsko.

E sad dodajte na sve ovo još Tenisa koji dolazi da uzme i domaće tržište svinja i zemlju pa će vam biti jasno zašto je moja poruka – stočari budite oprezni. Ratari (i poreski obveznici) su već puno izgubili ovom politikom, ali nisam siguran da ćete se i vi obradovati, ma koliko vam se u ovom momentu čini da vam stvari idu u prilog.

Znam da najveći broj ljudi koji ovo pročita neće poverovati u brojke, niti će se složiti sa tim da subvencije mogu ne samo da naprave da poreski obveznici i cela zemlja budu siromašniji, nego čak i oni koji prime subvencije. Međutim, mi svakako živimo u vremenu kada nam je cela politika  upravljana tabloidima a ne ekonomskom logikom.

Pa što ne bi i agrarna politika.

1 komentar u ovom Tekstu

  1. kotarlic milenko

    svaki komentar suvisan sve tacno i na mestu

    Odgovori

Ostavite komentar