Podeli
Sva sreća pa oni znaju

Sva sreća pa oni znaju

Poslednjih godina u SAD je potpuno nenormalno da se kupate u moru a da ne nosite majice. Čak, ukoliko imate gole grudi i stomak gledaju vas nekako čudno. Ova moda se nikako nije primila u Evropi. Jednostavno Evropljani, po ovom pitanju nisu prijemčljivi na brojne, direktne i indirektne,  poruke marketinških kampanja koje kreiraju tražnju za ovim proizvodom. Evropljanima se nošenje majice dok se kupaš čini glupo i nelogično – što u suštini i jeste.

Koliko smo mi kao nacija prijemčljivi na različite marketinške poruke? Pošto je odluka o odredjenoj potrošnji vezana i za debljinu novčanika, a ne samo prijemčljivosti prema odredjenom proizvodu ili reklami, teško je to meriti u Srbiji, naročito na proizvodima koje se kupuju. Ali je moguće meriti prijemčljivost na politički marketing. Znajući da značajan broj ljudi tokom devedesetih glasao za Miloševića, ranih dvehiljaditih za Koštunicu, kasnih za Tadića a danas za Vučića možemo samo konstatovati da: ili ljudi imaju veliku zavisnost od vlasti, problem sa intelektom ili su jako prijemčljivi na marketinške poruke bilo one  nacionalistiške, evropejske ili potpuno prazne. Očigledno, nekima nije važna suština poruke, nego učestalost njenog ponavljanja. Kako drugačije objasniti situaciju u kojoj je moguće u jednom trenutku verovati da treba ubiti sto njihovih za jednog našeg a već u sledećem da jedino evropske vrednosti nemaju alternativu. Jedino logično objašnjenje je da smo mi jako prijemčljivi na poruke koje se ponavljaju, a po pravilu se najčešće ponavljaju od strane onih koji imaju vlast a samim tim i medije – što u Srbiji uvek ide zajedno.

Koliko su poljoprivrednici u Srbiji prijemčljivi na razne marketinške i druge poruke? SEEDEV je to zanimalo i zato smo sproveli istraživanje. Poljoprivrednici su pitani o tri velike mantre u koje većina veruje, a za koje, samo ako imate znanja o ekonomiji i malo hoćete da uključite svoj mozak, shvatite da su u suštini netačne. Prva je „poljoprivreda je najveća razvojna šansa Srbije; druga „cene poljoprivrednih proizvoda nikad više neće biti niske“; treća „cena zemljišta će nastaviti da raste“.

Potvrdilo se ono što sam znao.  Intervjuisani poljoprivrednici, a to su oni koji žive isključivo od poljoprivrede, su svesni koliko sve ono što im pričaju političari, profesori, novinari jednostavno nema veze sa životom i logikom. Ovo je verovatno zato što se oni bore na tržištu duže nego bilo ko u Srbiji i što poznaju ekonomiju i poljoprivredu, za razliku od svih onih koji nikada nisu bili na tržištu, nego samo na državnim, komorskim ili sličnim jaslama i koji poljoprivredu poznaju do nivoa do kojeg se o njoj ne mora udubljivati, nego samo prihvatiti ono što se vidi na površini. A tamo se vidi samo onaj marketinški deo zasnovan na interesima i upakovan za one prijemčljive.

Ostavite komentar