Podeli

Tito bi bio ponosan

Nov (ako ga uopšte možemo nazvati tako jer nema suštinske razlike od gotovo svih predloga u poslednje tri decenije) Predlog Zakona o zadrugama doneće jedno veliko ništa poljoprivredi i poljoprivrednicima Srbije i svašta lepoga pojedincima koji će Zakon razumeti i pronaći sebe u njemu, bilo kroz Opšti zadružni savez, revizije, nekakve Komisije za razgraničenje, radne grupe, zadružne savetodavce i slične institucije i gluposti koje planiraju da se formiraju.

Problem Zakona nije samo to što zakonopisac želi sve da reguliše , pa mu za to treba čak četrdesetak gusto kucanih strana i 124 člana (provereno, ovo je najveći Zakon o zadrugama na celom svetu), nije toliki problem ni što se zadržava sve ona socijalistička struktura i načine sprovodjenja, problem ovog zakona je potpuno ne razumevanje suštine i novih trendova u zadrugarstvu, kao i ekonomskih sloboda. Ovo je idelan Zakon za 1970 godinu u kojoj država želi da reguliše sve, Ustav ima prepoznatu zadružnu imovinu, poljoprivreda je najveći prioritet, država poljoprivrednike smatra nesposobnim pa pravi državne kombinate… Mada, kad bolje razmislim, izgleda danas nismo ništa odmakli od tih 70 tih, pa je verovatno nelogično da Zakon o zadrugama bude drugačiji nego u tom duhu.

A posebna je priča u ovom Zakonu je ona o zemljištu. Šta će zadruzi poljoprivredno zemljište? Da ga obradjuje i da konkuriše svojim osnivačima? Kada podjete od te suštine da uloga zadruge nije da obradjuje zemljište nego da pruža servis svojim osnivačima i kooperantima, onda vrlo lako rešite problem poljoprivrednog zemljišta koje trenutno obradjuju stare zadruge. To je pravno i ekonomsko a ne zadružno pitanje, koje se rešava pronalaženjem odgovora na suštinsko pitanje: Kako da to zemljište obradjuju oni, ili njihovi preci, koji jesu bili osnivači zadruge, a bave se poljoprivredom? Modeli koji će veliku prednost u kupovini ili zakupu davati osnivačima, praviti optimalne parcele shodno ponudi i potražnji a u osnovi imati ekonomsko takmičenje jesu modeli koji već funkcionišu i koji bi lako i efikasno omogućili da poljoprivrednici a ne zadruge (ili ne daj bože kako se može čitati u Predlogu Zakona, država kroz neki Opšti zadružni savez i zemljišni fond) obradjuju to zemljište.

Srbiji treba Zakon koji će biti jednostavan i omogućiti da poljoprivrednici lako formiraju zadruge a zadruge zadružne saveze. Zakon koji će razdvojiti i omogućiti podelu dobiti na osnovu imovine s jedne strane i trgovine s druge. Sve ostalo prepustite poljoprivrednicima i tržištu i ne brinite, imaćete na stotine sjajnih zadruga.

Predlog takvog Zakona sa 18 članova, je bio pripremljen još 2004, ali Srbija tada, a naročito ne sada, nije spremna za takav Zakon. Srbija danas predlaže, a sutra će verovatno i da ga usvoji, Zakon koji u potpunosti oslikava zakonopisca, situaciju i lobije u zadrugarstvu a koji se jednostavno može opisati sa nekoliko reči: neznanje, čuvanje starog, centralizam, moćna, glupa i korumpirana država, represija gde god je moguće.

U nastavku vam dajem naslove iz Studije koju sam nedavno pisao za FAO, koji u saradnji sa COPA COCEGA, piše knjigu o zadrugarstvu u svetu a u kojoj sam ja radio deo za Jugoistočnu Evropu. Ovi naslovi se odnose na deo u kojem se objašnjava zašto su očekivanja od zadruga u suprotnosti od njihovog trenutnog značaja.

  • Kratak tržišni lanac je osnovni razlog slabog udruživanja
  • Legislativa ne razdvaja trgovinu od imovine a praksa prepoznaje samo taj model
  • Postojeće pseudo zadruge su zauzele tržište i vrlo su efikasne, nove ne mogu da im konkurišu
  • Legislativa je više u funkciji očuvanja postojećeg nego razvoja novog
  • Nespremnost da se spreči rad u sivoj zoni
  • Poreski sitem ne prepoznaje zadruge i udruženja kao neko kome bi trebalo dati olakšice
  • Deklarativno zalaganje za udruživanja a praktično održavanje status qvo
  • Država šalje pogrešne signale

Ostavite komentar