Podeli

Želje i planovi

Taman pomislite da smo se vratili u devedesete, s tom razlikom što su nam tada drugi uvodili izvozne sankcije a sada ih uvodimo sebi samima, kad ono shvatite da se ide i korak dalje – vraćamo se u pedesete. Nacionalni savet sastavljen od najbolji naših stručnjaka za agrarnu ekonomiju će da napravi strategiju koja će napokon, precizno da nam kaže koliko ćemo čega da proizvodimo u budućnosti.

Sigurno ste, kao i ja, odmah pomislili da će se raditi modeliranje proizvodnje – tkz base line model ili neki sličan koji na osnovu što više indikatora i podataka iz prošlosti nam daje prognozu šta će se dešavati u budućnosti. Čak šta više može nam dati prognozu šta će se desiti (sa proizvodnjom, cenom, trgovinom…) ukoliko promenimo neki od parametara. Da bi to uradili potrebni su vam specijalni softveri, pono kvalitetnih ulaznih podataka (ne samo o vašoj proizvodnji, prinosima trgovini, potrošnji i cenama nego još više o tome u kom pravcu će se kretati konkurenti, klima, resursi…) i ljudi koji to znaju da urade. Ovi modeli se nikad ne rade da bi bili deo startegije. Takodje njih je teško uraditi precizno na malim zemljama sa velikim varijacijama u proizvodnji – zato ih uglavnom rade u EU i SAD. Medjutim i njihovi modeli nisu predvideli povećanje cene 2007 pa su radjeni novi koji su rekli da cene neće padati, pa kad su već 2008 pale radjeni su novi u pracu trenda smanjenja, onda su počele da ponovo rastu, pa su radjeni novi…

SEEDEV je nedavno uporedjivao trgovinu i prinose u Novim zemljama članicama EU uzimajući proseke 1998-2002 i 2007-2011. To su takve promene (grupno na nivou svih zemalja a tek na nivou pojedinačnih) da sam se i sam iznenadio, neke proizvodnje su potpuno nestajale, neke nove koje ni jedan model nije predvidjao da će rasti su rasle po nekoliko puta. A da vam ne pričam o trgovini. Nove zemlje članice su tada bile u poziciji u kojoj je sada Srbija gde se okruženje kod nas menja suštinski i jako brzo – liberalizacija carina, izgradnja tržišta zemljišta, privatizacija i nestajanje nerentabilnih državnih kombinata (ili njihovo ponovno uspostavljanje), imanje pristupa kvalitetnijim inputima itd. Isto tako se brzo menja i spoljašnje okruženje – rast stanovništva, promene navika potrošača, korišćenje hrane za bio gorivo, klimatske promene itd. U takvoj situaciji model koji će predvideti šta će se dešavati u Srbiji treba da uzme jako puno činjenica i da testira sve te promene. Ministartvo poljoprivrede i Ivana Ivkov su uradili sjajan posao i napravili model za osnovne proizvodnje u Srbiji, uzimajući nekoliko parametara u obzir.

Baš sam se obradovao da će nova strategija da ima ovakav pristup i da će proširiti Ivanin model sa još barem dvadesetak novih ulaznih parametara i proceniti verovatnoću njegovog dogadjaja, kad videh da će Startegija biti gotova već za mesec i po dana. Znači ništa od toga.

Onda mi je bilo jasno da ćemo dobiti petogodišnju ili desetogodišnji listu želja gde bi mi voleli da budemo ali ne i akcioni plan kako da tamo dodjemo.

A i plan se može ispunjavati na razne načine. Sećam se kad sam radeći u Jermeniji zaposlenim u Ministartvu objašnjavao kako u tržišnoj ekonomiji teško predvideti u kom pravcu će cene i potrošnja da se kreću i da je bilo kakvo predvidjanje u poljoprivredi, gde se proizvodnja obavlja na otvorenom, nezahvalno. Na te moje reči ustao jedan stariji gospodin i rekao kako on nikada nije pogrešio kada je pravio petogodišnje planove i da je to vrlo moguće, naročito kod stoke. Na to se javio jedan drugi i rekao „molim te ćuti da ti samo znaš koliko smo mi morali da selimo krave iz solhoza u solhoz da bi ti imao uverenje da je sve kako si ti predvideo i koliko smo samo morali da nameštamo statistiku“.

Ostavite komentar