Podeli

Deset neophodih promena u 2013

Poljoprivreda i poljoprivrednici Vojvodine su na krlima dobrih cena, otvaranja tržišta i imanja pristupa državnom zemljištu napravili jedan veliki iskorak u proizvodnji i pripremili se za predstojeće izazove kakav je približavanje EU i snižavanje cena. Ipak i pored svega ostavrenog Vojvodina i njeni najbolji poljoprivrednici zaostaju za konkurencijom u mnogim segmentima, kao naprimer: ostvarenom prihodu i izvozu po hektaru, prinosima – naročito povrća, mleka i mesa, nivou tehnologije koje koriste, procentu proizvoda koji idu u dalju obradu, nivou prerade, …  Razloge za ovo zaostajanje pre svega treba tražiti u kasnim i sporim reformama, a naročito čestim kompromisima oko njihovog sprovodjnja ne samo u poljoprivredi nego u svim segmentima razvoja društva.
Neke promene su trebale u poljoprivredi Srbije da se odavno dese, a još nisu, ili su se desile u nekom kratkom periodu pa je vraćeno na staro. Dole je data lista od deset stvari koje se prioritetno moraju uraditi ukoliko se ne želi povećati zaostajanje za konkurencijom. Redosled nije bitan jer su svih deset neophodnih promena podjednako važne.
1. Unaprediti informisanje poljoprivrednika i prestati ih lagati

Poljoprivrednici Srbije nemaju informacije koje im trebaju da donese poslovne odluke. Oni ne mogu da saznaju čak ni osnovne informacije kao što su kolika će biti carina u narednom periodu, koliki je budžet, koliko ima državne zemlje u njihovom ataru a kamoli da znaju koliko je Poljska podigla jabuka predhodnih godina ili kakva je cena svinja, šargarepe ili bilo kog dugog proizvoda u regionu, EU ili svetu. Čak šta više, poljoprivrednicima se stalno šalju krive informacije ili poluinformacije koje pokazuju samo jednu stranu, najčešće samo onu koja je u interesu Ministarstva. Ove poruke se plasiraju ili direktno ili preko “državnih analitičara”. Zbog ovakve situacije gde ih se stalno laže, poljoprivrednici u Srbiji imaju problem da prepoznaju šta je tačno a šta ne i da na osnovu toga donesu svoju poslovnu ili životnu odluku.

2. Povećati investicionu podršku u budžetu

Prosečno zemlje EU za investicije u poljoprivredu i rurlani razvoj izdvajaju 32% svog budžeta a Nove zemlje članice čak 43%. Iako su njihova sela i njihova poljoprivreda značajno razvijenija od Vojvodjanske, procenili su da im trebaju investicije u nove traktore, zalivne sistema, skladišta, atarske puteve … za razliku od nas koji valjda sve to imamo pa za investicije u poljoprivredi izdvajamo samo nekoliko procenata agrarnog budžeta. Najgore je da se ovakva situacija još je želi zacementirati sa Zakonom o novčanim poticajima.

Investicije su jedini način da se snizi cena koštanja i poveća konkurentnost pa je logično pitanje zašto je Ministarstvu u interesu da poljoprivrednici Srbije ne investiraju i budu nekonkurentni, pa Srbija izdvaja trenutno najmanje sredstava za investicije u celoj Evropi?

3.Obezbedi podršku nekomercijlanim gazdistvima

Ukidanjem podrške nekomercijlanim gazdinstvima 2007 godine mali proizvodači nemaju pristup agarnom budžetu. Ministri pod raznim izgovorima i na razne načine isključuju ovu grupu iz raspodele budžeta. Pre svega to nije fer politika, jer ništa manje oni ne zaslužuju da budu podržani od velikih, a s druge strane pokazalo se da ove mere imaju i ekonomski karakter jer ubrzavaju procese profilisanja poljoprivrednike i ubrzavaju realokaciju zemljišta ka produktivnijim proizvodjačima. Koji način će se odabrati da se podrži ova grupa poljoprivrednika – da li model komercijalnih i nekomercijalnih gazdinstava kakav je bio u Srbiji u period 2005-2006, ili kao što to predlaže EU za period 2014-2020 gde se kreiraju pojednostavljeni uslovi za ove proizvodjače – nije važno, važno je da se da se definišu posebne mere za njih jer njihove potrebe i potrebe velikih komercjanih proizvodjača nisu iste.

4. Reformisati robne rezerve

Svaki Ministar trgovine kad god je proizvodjač/potrošač nezadovoljan cenom se maši za robne rezerve ubedjujući ih da će njihovom intervencijom da se problem reši i da je to rešenje za stabilizaciju tržišta. Nije, niti će ikada biti, čak i da imate reformisane RR i dovoljno para. Naročito nije u slučaju ovih naših RR, zato što one ovakve kakve jesu sa pomešaim ulogama (stabilizacija tržišta / cena i strateške rezerve za „ne daj bože“) , izvrnutom logikom (kad je cena proizvodjaču niska ti mu plati skuplje a kad je cena potrošaču visoka ti mu prodaj jeftinije) i uspostavljenim mentalitetom vodjenja (ispolitizovano i korimpirano) nisu u stanju da utiču ni na šta drugo nego samo na bogaćenje pojedinaca koji su bliski sistemu i imaju pristup pozajmicama ili trgovini sa RR. Upravo zato, za razliku od svih Agencija u celom svetu gde je rad RR javan i svuda se insistira na transparentnosti kod nas Zakon kaže da je to najveća državna tajna.

5. Napraviti drugačiju socijalnu politiku prema poljoprivrednicima

Činjenica da neko živi na selu i bavi se poljoprivredom, ne bi trebalo da dovodi do umanjenja njegovih prava. Međutim, to nije baš tako. Siromaštvo na selu je veće neo u gradu (13% na selu i 5% u gradovima). Ipak kada se pogleda distribucija dve osnovne socijlane mere koje primenjuje Srbija vidi se da je seosko a naročito poljoprivredno stanovništvo diskriminisano po pitanju dobijanja pomoći od države.

Prva je novčana socijalna pomoć gde se radi o programu koji je usmeren isključivo ka siromašnima.  Pri definisanju siromaštva u obzir se uzimaju kako prihodi, tako i imovina. Kriterijum koji je posebno bitan za seosku populaciju je da domaćinstva ne smeju da poseduju zemljište veće od 0,5 hektara. Pokrivenost siromašnog stanovništva novčanom socijalnom pomoći je niska jer samo oko 3% populacije prima novčanu socijalnu pomoć, dok je oko 13% siromašno. To znači da veliki broj građana ne ostvaruje ovo pravo. Drugačija je situacija u gradu.

Drugi je dečiji dodatak, gde su kriterijumi mnogo blaži nego u pitanju novčane socijalne pomoći. Ipak samo 5.9% dece poljoprivrednika dobija ovu pomoć. Čak 58% njih je isključeno zbog katastrskog prihoda. Visina katastarskog prihoda obračunata je pre više decenija, u međuvremenu nije menjana s obzirom na promene tehnologije, cena i slično, nije ni revalorizovana od 1994.

Kada ovome dodamo i penzioni sistem kod poljoprivrednika koji ne funkcioniše ali niko ne želi da ga menja, zaista se postavlja pitanje zašto se konstantno seoska i poljoprivredna gazdinstva socijlano diskriminišu, i kada će se ta nepravda ispraviti?

6. Reformisati sistem bezbednosti hrane, naročito zaštitu bilja

Najčešće se sistema bezbednosti hrane setimo samo kada pričamo o nemogućnosti da izvozimo proizvode, jer EU i druge zemlje ocenjuju naš sistem kao nepouzdan. Medjutim koliko Ministartvo ne brine o: 1) potrošačima – videlo se na primeru aflatoksina koji je jedan od najvećih poznatih kancerogena i gde je država sve svoje napore usmerila da sakrije svoje nečinjenje i ubedi da je sve to bezazleno, umesto da spreči da se kontaminacija dogodi. Još je opasnija situacija sa regstrovanim generičkim pesticidima o čijim posledicama korišćenja ništa ni sme da se zna; 2) proizvodjačima – jer ih nije briga kakve pesticide, seme i djubrivo će koristiti i koliku će cenu morati za to da plate. To što se u Srbiji registruje i prodaje kao pesticid, djubrivo i seme to može samo ovde i sličnim banana državama koje nemaju sistem bezbednosti hrane ili imaju korumpirane direktore uprava.

Direktor Uprave za zaštitu bilja gospodin Jan Boćanski je uspeo da za svojih nekoliko godina mandata sektor gde je Srbija imala sistem koji je koliko toliko garantovao bezbednost hrane potrošačima i sigurnost proizvodjačima da ono što piše na ambalaži je i unutra, dovede do nivoa gde se više ništa ne zna a i ne želi se da se zna. Činjenica da je jedino on ostao na poziciji i posle promena u Ministarstvu pokazuje koliko je jak lobi proizvodjača semena, djubriva i pesticida u Srbiji i koliko je on idealan čovek za njih.

7. Uraditi sve da se dobije IPARD sredstva do kraja 2013 godine

EU je namenila pare i silno želi da Srbija do kraja finansijskog ciklusa 2007 – 2013 može da koristi sredstva namenjana finansiranju poljoprivrede i ruralnog razvoja tkz IPARD sredstva, što omogućava da se zbog pravila n+3 ova sredstva koriste još naredne tri godine. Potrebno je samo završiti domaći zadatak do kraja 2013 godine koji podrazumeva završetak procesa programiranja, akreditacije nacionalnih struktura (Agencije za plaćanje i Upravljačkog tela) i razviti procedure za monitoring i evaluaciju. Ukoliko naša administracija to ne uradi do kraja naredne godine, proći će nekoliko godina kada će uspeti da sve pripremi za novi budžetski ciklus 2014-2020.

Nadamo se da Ministartvo isto ima želju i znanje da pripremi sve na vreme i omogući poljoprivrednicima da koriste ovih oko 50 miliona Eura godišnje namenjenih direktno njima.
8. Privatizovati preostale kombinate i društvene zadruge a državnu zemlju beskompromisno pusti na aukciju

U Vojvodini se poslednjih deset godina dešava tiha agrarna revolucija koja je učinila da za samo nešto više od dvadesetak godina od ukidanja zemljišnog maksimuma, od deset hektara, nemate maltene nijedno selu u Vojvodini koje nema nekoliko paora koji obrađuju preko 200-300 hektara, nekoliko desetina njih 50-100 hektara. To su poljoprivrednici koji su shvatili kako tržište funkcioniše i nisu čekali da im država rešava sve problem nego su prihvatili rizik ulaska u kreditno zaduženje i sve pare koje su imali ili zaradili ulagali su u zemlju, bilo da je rentiraju ili kupuju. Tri bitne stvari su najznačajnije uticale da se ova revolucija dešava. Prvo, otvaranje granica i omogućavanje pristupa stranim inputima, tehnologijama i mehanizaciji. Druga razvoj tržišta kredita i treća puštanje na tržište državnog zemljišta i omogućavanje da kroz tržišno rešenje svi imaju mogućnost njegove obrade.

Medjutim još uvek postoje brojni kombinati i zadruge gde država na najgori način onemogućava poljoprivrednicima da imaju pristup ovom zemljištu. Razloge koji onemogućuju da se ovo zemljište (procena je oko 40 hiljada hektara u kombinatima i 50 hiljadau  nekakvim kvazi zadrugama) pusti na tržište treba tražiti u ličnim i politčkim interesima, korupciji kao ioš uvek preovladjujućem sveopštem verovanju političkih elita da poljoprivrednici ne znaju da obradjuju zemljište i da to država  bolje radi od njih.

9. Uspostaviti funkcionalnu Nacionalnu labaratoriju

Proces uspostavljanja Nacionalne laboratorije u Srbiji traje toliko dugo da više nema nikakve sumnje da je mnogi uticajni ne žele i da u toj svojoj nameri uspevaju. S druge strane postoji stalna priča kako predhodnih tako i sadašnjeg Ministra da je ovakva institucija potrebna. Medjutim sve je očiglednije da ne postoji želja da se ovakva institucija zaista uspostavi nego da se opet kao u slučaju Ministra Dragina ona formira ali joj se ne daju funkcije, ljudstvo, legislativa i budžet za funkcionisanje.

Tako već desetogodišnje (prvi Zakon o Nacionalnim laboratorijama koji nije prošao parlament bio je 2005 godine, kada su protiv njega glasali predstavnici kako opzicije tako i pozicije iz DSS-a) uspostavljanje Nacionale labaratorije postaje prava paradigmi svega što nam se dešava u poljoprivredi: nepsobnost EU da Srbiju natera da makar pare dobijene od EU koristi na svrsishodna način i nespremnost naše administracije da donese poteze kojima bi makar započeo borbu protiv lobija i interesa.

10. Poljoprivrednici da se udružuju

Svaka partija ima svoja poljoprivredna udruženja i svoje poljoprivrednike. To je potpuno normalno iz partijskog ugla, isto kao što je i normalno da poljoprivrednici budu politični i nekog Ministra više a nekog manje vole. Medjutim i najbolji i najvoljeniji Ministar ukoliko donosi loše odluke treba da bude kritikovan i treba se boriti protiv takvih odluka. Da bi ta borba bila uspešna nephodno je da postoji minimum tolerancije medju poljoprivrednicima bez obzira na politička uverenja.

To u Srbiji ne postoji usled podela medju udruženjima. To bi se trebalo prioritetno promeniti.

2 komentara u ovom Tekstu

  1. Profile photo of sloba

    Prvo, informisanje poljoprivrednika. Predlog nije odrziv i ne daje nista novo osim dosadasnje foskule demagoskog pristupa dopadanja poljoprivrednicima. Mislim da mora ozbiljnije da se razmotri ova tema jer postoje mogucnosti za to.
    Drugo, prema najavama iz ministarstva povecanjem budzeta na blizu 5%, racunaju da ce 3 milijarde dinara biti rasporedjene na podsticaje iz ruralnog razvoja…u 2013oj…!
    Vrlo je zanimljiva tema oko prodaje drzavne i zadruzne zemlje! Mislim da to nije lose samo ima jedan veliki problem , a to je koja ce administracija da na posten nacin u Srbiji sprovede ovu prodaju? Drugo , zasto bi se zadruzna zemlja prodavala. Zasto se zadruzna zemlja ne bi dala zadrugama….ili u zadruzni fond…??? Zar nam ne treba zadrugarstvo? Da , slazem se na novim osnovama! Ali nam treba!
    I na kraju udruzivanje poljoprivrednika. Jos jedna demagoska foskula!!!! Pa ljudi koliko godina ovo pricamo , svi pricaju….Zaharije T. ovo prica po mom saznanju 60 godina…..i pitam se dokle?! Pa dok ne budu imali interesa nece se udruzivati!!! A interes mogu ostvariti samo kroz privredne subjekte i zadruge!!!
    Toliko za sada……
    Sve u svemu svidja mi se portal i ova tema….
    Poz

    Odgovori
    • Profile photo of Goran Živkov

      Prvo, imanje inofmacija ma koliko bilo demagoški je nepohodno. Ja se svakodnevno zaprepastim radeći sa klijentima, i to onim velikim, šta sve oni ne znaju a morali bi da znaju. Da ne pričam o onim malima. Ko će da obezbedi te infomarcije? Ne mora država, ali za početak ono što može je da prestane stalno da šalje pogrešne i poluinformacije informacije.
      Drugo, sumnjam da će i u novom budžetu od 5% biti 3 milijarde za investicije jer će opet, po običaju zafaliti para za 100 eura po hektaru, kao što je to već svake od kada je ta mera uvedena. A i da bude 3 milijarde to je još uvak nekoliko puta manje od najmanje od bilo koje EU zemlje.
      Pitanje zemlje je suštinsko pitanje svake poljoprivrede. Kada je donet Zakon o poljoprivrednom zemljištu ni ja nisam verovato da će već posle pet godina čak 280 hiljada hektara da se izdaje na aukcijama i da je naplata 96%. Ostalo je je oko 100 hiljada koje neko mora da pusti na tržište. Kad tad. Čeka se samo neko hrabar.
      Ja isto ne vilim da pričam o udruživanju ali je ono neminovnost i mnoge okolnosti se menjaju pa možda i onaj koji je pre prodavao na zelenoj pijaci i nije imao potrebe da se udružuje, sada morati.
      Pozz

      Odgovori

Ostavite komentar