Podeli

Podsticaji

Cene žitarica i uljarica dostižu maksimum u proteklih nekoliko decenija, cene voća i povrća se nalaze u gornjim granicama, šećer se posle porasta  nalazi u značajnom padu. Prosečno, od 2000-te godine, cene poljoprivrednih proizvoda su porasle za 75%. Uopšte, puno se cenovnih poremećaja desilo u poslednje vreme. Većina njih je prilično neočekivana za analitičare, ako ne toliko u trendu onda sigurno u veličini. Na zatvorenim tržištima ovi pikovi su još izraženiji. Razlozi su puno puta spomenuti: rast cene goriva i djubriva, porast potrošnje žitarica i uljarica za proizvodnju biodizela i etanola (11% svetskog ili 25% američkog kukuruza se troši za proizvodnju etanola), povećana potrošnja u Kini i Indiji, nekoliko ne baš sjajnih proizvodnih godina u nizu.

Posledice su bile najteže za siromašne zemlje koje u prehrambenoj sigurnosti u potpunosti zavise od uvoza žitarica, bilo direktno ili kroz donatorske programe. Jedna od posledica je i značajno investiranje u sektore proizvodnje ulja i etanola, pa je samo  u susednoj Madjarskoj podignuto preko 20 ovakvih postrojenja u prethodnih nekoliko godina. Sva ova dešavanja su pratile i brojne reakcije Ujedinjenih Nacija koje su zabrinute za prehrambenu sigurnost, do brojnih protesta i štrajkova potrošača u odredjenim zemljama usled povećanja cene hrane. Kod nas, novine su pune naslova “hrana nikad više neće biti jeftina” i  “opet se u poljoprivredi vidi najveća šansa, sabiraju se milijarde koje će se zaraditi od izvoza” i sl.

Šta će se stvarno desiti sa cenama, da li će i koliko dugo ostati visoke? Da li će i kakve koristi naši poljoprivrednici imati od toga? Velike teme, a malo prostora.  Zato mi je cilj samo da vas podstaknem na razmišljanje. A moje vidjenje se, kao i toliko puta do sada, razlikuje od generalnog stava većine, ali navikao sam da se ne slažem sa većinom i da budem neshvaćen isto koliko sam i navikao da budem u pravu.

Šta će se stvarno desiti nije lako predivideti jer je puno faktora koji imaju značajnu ulogu u budućim procesima, od onih globalnih pa do potpuno lokalnih. Priznaćete da je teško predivideti da li će neki ministar da se probudi sa idejom da treba da zabrani izvoz nekog proizvoda ili da ukine postojeće carine na četiri meseca. Faktori koji su uslovili povećanje cena, ovoga puta, nisu samo loša godina, kao što je to obično, i zato će biti potrebno vreme da se ponovo napune zalihe i da proizvodnja ili politika odgovori na povećanu potrošnju. Lično, mislim da će se cene mnogo brže vratiti “u normalu” nego što to mnogi misle jer: i) svaki pobudjeni sistem teži da se vrati u prvobitno stanje, ii) ljudi reaguju na podsticaje, iii) tržite ovih kultura ima dovoljno konkurencije da će da odreaguje tržišno.

Procesi, podsticaji i tržišna reakcija koji su me naveli na ovakvo razmišljanje su sledeći.

  • Povećanje površina pod deficitarnim kulturama kao posledica reagovanja na podsticaj potencijalno visoke zarade, naročito u zemjama koje se tradicionalno nisu bavile ovim proizvodnjama (Kina npr)
  • Smanjenje potrošnje kao posledica reagovanja na podsticaj visoke cene (i pored relativno niske elastičnosti koju ima hrana)
  • Sve veća otvorenost tržišta usled pritiska od strane potrošača
  • Sve veća otvorenost prema prihvatanju GM proizvoda i drugih novih tehnologija
  • Splašnjavanje priče o bioenergiji kao mogućem rešenju za energetski problem i problem zaštite životne sredine
  • Približavanjem danu kada će nova generacija proizvodnje biogoriva iz celuloznih biljaka tj. ostataka biljaka biti komercijalno dostupna
  • Medijska kampanja koja prati negativne efekte povećanja cena, koja će biti podsticaj za donosioce odluka da menjaju legislativu (gotovo svaki broj svetski najuglednijeg ekonomskog časopisa The Economist u protekih šest meseci je imao kritički tekst o ovom problemu, od negativnih posledica za prehrambenu sigurnost pa do smanjenja zaliha vode usled prevelike potrošnje vode u proizvodnji bioetanola).

Koliko ću biti u pravu videćemo, ali ono u čemu nemam nikakvu dilemu je da će poljoprivrednici malo profitirati od visokih cena. Zašto? Opet iz potpuno istih razloga koji su navedeni gore – reakcija tržišta i podsticaji. Uostalom, već su poljoprivrednici imali mogućnost da vide neke od tipičnih posledica koje su pratile povećanje cena poljoprivrednih proizvoda, kao što su povećanje cena inputa, usluga ili marži, jer svi hoće svoj deo kolača ili pak državna intervencija koja ima potrebu (meni nejasnu) da ona odlučuje ko koliko treba da zaradi i da preliva od jednih ka drugima (država / potrošač / trgovac / preradjivač / proizvodjač) i da ocenjuje koliko ko treba da zaradi.

Znači, cela ekonomija je upravljana podsticajima koji mogu biti razni, ali je reakcija na taj podsticaj ono što odlučuje pravac u kome se ekonomija kreće. Pročitajte dole nekoliko primera kojima žeim da vam potkrepim moja  razmišljanja vezana za cenu hrane i da podstaknem vaša razmišljanja o tome šta je za vas podsticaj koji je dovoljno jak da usmeri vaše odluke koje treba da donesete (šta da sejem?, kome da prodam?, da li da se zadužim?, koliko da uložim?.. . ). Primeri nisu samo iz poljoprivrede nego iz opšteg života.

Primer 1: Iako su bezbednosni sistemi koji se ugradjuju u kola jako uznapredovali, nije se smanjila smrtnost u kolima, naprotiv. Strah od smrti u saobraćajnoj nesreći, kada su kola bila neadekvatno bezbednosno opremljena, bio je dovoljan podsticaj da se vozi pažljivo. Vozači koji imaju abs kočnice, pojas, air bag jastuke, osećaju se bolje zaštićenim i samim tim ne reaguju na podsticaj straha. Rezultat je veća smrtnost u saobraćajnim nesrećama.

Primer 2: U zabavištu roditelji stalno kasne kada dolaze po decu. Da bi to sprečili, u zabavištu xxx su uveli plaćanje penala za roditelje koji kasne. Posledica je bila da se kašnjenje povećalo za nekoliko puta. Reakcija je bila iznenadjujuća za sve samo ne za ekonomiste, jer je ova mera omogućavala da su roditelji svoj moralni podsticaj, da nije lepo kasniti i da dete čeka, mogli jednostavno da plate i to su i činili.

Primer 3: Juče mi je jedan proizvodjač pasulja rekao da treba da se zabrani uvoz pasulja iz drugih zemalja. Pričali smo o tome i složili se da bi, kada bi se to desilo, prvo cena skočila, jer ne bi bilo dovoljno pasulja, sa sto na, na primer, dvesta dinara. Onda bi on, i ne samo on, povećao proizvodnju jer bi zaradjivao duplo i pasulj bi bio vrlo profitabilan pa bi opet imali veću ponudu i cena bi se vratila na isto. Znači, podsticaj visoke cene bi doveo da povećanja proizvodnje i logičnog smanjivanja cene.

Primer 4: u Čakovcu je postojala županijska mera podrške subvencionisanja kamate za kredite od 3 % i kada je ova mera zamenjena podrškom plaćanja administrativnih troškova banke koji su iznosili oko 2%, drastično se smanjila tražnja za kreditima. Zašto, kada jedan posto nije sigurno presudno kod ovakvih mera? Zato što je poslat signal da županija neće više da subvencioniše kamate na kredite koji su korisnici protumačili kao podsticaj za odustajanje.

Ova četiri primera treba da vas upute na razmišljanja o tipovima podsticaja, njihovoj povezanosti i uslovljenosti kao i o krajnjim efektima i značaju signala koje šalju odredjeni učesnici u tržišnoj utakmici.

Puno je signala poslato i puno je podsticaja aktivirano da se cena poljoprivrednih proizvoda počne smanjivati. Naravno, ostaje pitanje vremena aktiviranja i reagovanja na podsticaje, ali je moje lično mišljenje, zasnovano na iskustvu čitanja signala i podsticaja, da će u roku mnogo bržem od očekivanog doći do tržišne i netržišne reakcije koja će usloviti postepeno smanjivanje cena poljoprivrednih proizvoda.

Naravno da sve ovo važi na globalnom nivou, a da smo mi jedno malo i zatvoreno tržite na kome će i reakcije na podsticaje u značajnoj meri zavisiti ne samo od kretanja na globalnom tržištu, nego i od mera koje će učesnici u našem tržinom lancu, od države do potrošača, sprovoditi.

 

Ostavite komentar