Podeli

Poljoprivreda Srbije u 2013

Predvideti šta će se dogoditi u poljoprivredi Srbije u 2013 je s jedne strane izuzetno lako kada su u pitanju reforme, agarna politika i investicije jer postoji dug period vodjnje politike “nečinjenja ništa” i “ne zanemarivanja nikome” da je ona postala pravi mainstream, koji je po pravilu uvek lako predvideti. S druge strane teško je predvideti proizvodna i cenovna kretanja jer jedna dobra kiša ili suša mogu da promene sve iz osnova. Najbolji primer je predhodna godina koja je trebala da bude prva u nizu sa niskim cenama, posle dužeg vremena dominacije visokih cena, a pretvorila se u sasvim suprotno za par sušnih meseci. Ipak moja predvidjanja će obuhvatiti i ono lako predvidljivo, što najčešće zavisi od jednog faktora (svejedno zvali ga Ministar, Ministarstvo, Vlada ili politika) ali i ono što zavisi od mnogo faktora koji se teško predvidjaju a još je teže uticati na njih, kao što su vremenske prilike i ponašanje ljudi.

Cene

Teško da će se ponoviti predhodna godina kada su cene hrane bile toliko visoke da je FAO index cena beležio svoje maksimume u svetskim razmerama. Verovatnoća takve godine je oko 10 odsto pa je prilikom predvidjanja procesa ne treba uzimati ozbiljno. Verovatnoća za prosečnu godinu kod nas je preko 50 (ostatak su nadprosečno i ekstremno dobre ili loše godine) pa je logično predvideti da će godina u svetu biti normalna, kao i kod nas. Takva godina će po svim predvidjanjima dovesti do laganog ali sigurnog pada cena hrane. Naravno da prosečna godina i niže cene neće važiti a priori za sve kulture nego će to biti generalni trend. Ipak neka predvidjanja se već sada mogu jasno dati. Tako na primer cena svinjskog mesa će padati jer njena cena ne zavisi od vremenskih uslova nego ima jasan tkz. svinjski četvorogodišnji ciklus. Isto tako znamo da će ove godine biti jako teško ugovoriti setvu šećerne repe na preko 60 hiljada hektara koja će zadovoljiti naše potrebe jer će se poljoprivrednici pošto nemaju para ove godine radije odlučivati za žitarice za koje je potrebno manje ulaganje a šećerane nemaju profit kao predhodnih godina koji mogu da ulože u plaćanje dobre cene šećerne repe.  Očekivanja su da će cene mleka u prodavnicama padati jer će se ulaskom Hrvatske u EU stvoriti višak mleka u BiH koji jedino gde može da se plasira je CEFTA tržište. Koliko će se ovo odraziti na cenu mleka u prema proizvodjačima u Srbiji videćemo, ali pošto država sada značajno subvencioniše mleko relano je okivati da praradjivači smanje otkupnu cenu, ili makar da je ne povećaju shodno inflaciji.

Investicije

Srbiji su preko neophodne investicije u preradne kapaciteta, objekte koji mogu da ispunjavaju uslove za tržište EU, moderna skladišta i pakerice kao i investicije koje će poboljšati obradu i navodnjavanje zemljišta. Na žalost mala je verovatnoća da će se ove investicije ostvariti ove godine. Razloge treba tražiti u tome da država nije ispunila uslove za dobijanje EU fondova a budžetom nije predvidela značajnija sredstva za ovu namenu. Dodatno poljoprivrednici su imali tešku godinu i investicioni kapacitet im je smanjen. Očekivanja da će biti stranih ulganja su isto tako nerelana jer je kupovna moć stanovništva Srbije je sve manja pa je i domaća traženja smanjena a ona je jedan od važnih koraka prilikom odluke o investiranju. Naravno da će političari da nas obasipaju magičnim rešenjima, milionima hektara koji će se navodnjavati, Arapima koji će doći i reštiti sve probleme – ali od toga neće biti ništa. Investicije će se povećati kada država shvati da najveći potencijal za investiranje treba tražiti u porodičnim gazdinstvima i domaćim kompanijama i kada potspeši njihovo investiranje.

Agrarna politika

Ako agrarnu politiku definišemo sa tri reči – kome idu pare, jasno je da nema nikakve promene agarne politike u odnosu na poslednje godine. Malo će se povećati davanja stočarima a smanjiti ratarima, investicione podrške će biti taman toliko da se kaže da postoji, neće biti plaćanja za najsiromašnije. Znači sve vidjeno. Verovatno ćemo imati prilike da vidimo novu Strategiju poljoprivrede u kojoj će pisati verovatno sve ono što će svi očekivati – da nam razvoj sela budu prioritet, da se udružujemo, da cene kupcima budu jeftine a proizvodjačima skupe, da država treba da obezbedi puno para za poljoprivredu i sl. Verovatno će reći da ćemo mi kada se ta Strategija ispuni da hranimo pola Evrope, da će se ljudi vratiti na sela, poljoprivrednici će biti srećni i veseli a kretori politike obožavani. Jedino što verovatno od Startegije nećemo videti – kako sve to uraditi.

Vrlo je verovatno da ćemo u 2013 imati proteste poljoprivrednika. Nekoliko jasnih indikatora ukazuje na to. Sa strane poljoprivrednika to je činjenica da su pokazali da vrlo lako organizuju proteste, i da se po pravilu uvek ispune njihovi zahtevi a i da to nije loša zabava. Sa strane Ministarstva da su vrlo skloni pravljenju dve klasične greške koje izazivaju proteste. Prve, da potcenjuju inteligenciju poljoprivrednika i stalno ih obasipaju nepotrebnim lažima misleći da oni ništa ne razumeju, te budžet nikad nije bio veći (a bio je dosta puta čak i značjno veći), pa je povećan (a u stvari nije), te blokiran račun Ministarstva (kao da oni imaju račun u banci a ne trezoru) i sl. Druga greška koja izaziva proteste je da uvek kada se treba odlučiti izmedju poljoprivrednika i nekog drugog ovo Ministartvo se odlučilo za onog drugog, i kada su uveli zabranu izvoza i kada je zemljište trebalo da se da Arapima i drugo. Znači stvorila se vrlo hranjiva podloga za proteste, pa predvidjam da će ih i biti.

Zemljišna politika

Verovatno ćemo imati promenu Zakona o poljoprivrednom zemljištu koji će pod izgovorom da se ne sprovodi na valjan način da uvede neke nove članove koji će davati privilegije odredjnoj grupi. Predvidjam da će ta grupa biti ona koja ima para a želi još zemlje a da će promena biti omogućavanje davanja dugoročnih koncesija koje neće ići na aukciju.

EU pristup i reforme

U ovoj godini ne očekujem nikakve pozitivne promene vezane za strukturalne reforme, naprotiv očekujem da će ova godina da prodje sa promenama na gore, naročito u sistemu bezbednosti hrane jer će nova administracija koja nema nikakvog iskustva, doći do zaključka da tu oni mogu da budu kretivni da izmišljaju neke svoje šeme. Trebaće otprilke godinu dana da ih EU vrati na uhodani put. Mi ćemo, nadam se izgubiti samo tih godinu dana a ukoliko štete budu veće možda još koju pride.

Ali navikli smo.

Ostavite komentar