Podeli

Sluga ostaje sluga

Prošle nedelje sam učestvovao u Istambulu na jednoj zaista interesantnoj konferenciji na kojoj su se po prvi puta od kada su oboje izabrani na svoje funkcije zajedno pojavili Sir Suma Chakrabarti, predsednik EBRD – Evropske Banke za obnovu i razvoj i gospodin Jose Graziano da Silva direktor FAO – Organizacije Ujedinjenih Nacija za poljoprivredu i ishranu. Čak šta više njih dvoje su zajedno napisali ili potpisali vrlo zanimljiv članak u The World Street Journal
.
Oboje su počeli svoje mandate sa velikim izazovima. Prvi kako da efikasno potroši milijarde koje mu stalno pristižu od zemalja članica, kamata ili dividendi a drugi kako da reformiše organizaciju, otpusti veliki broj ljudi a zadrži mandat koji mu je poveren uz sve menji budzet. Ove njihove brige u potpunosti oslikavaju okruženje predhodnih godina u kome privatan sektor (naročito u poljoprivredi) izuteno brzo raste a javni sektor je sve slabiji. U ovakovom novoformiranom okruženju, EBRD zadužen za privatni sektor i FAO koji treba da štiti javne politike i brine se o prehrambenoj sigurnosti pokušavaju da naprave nešto što je logično – da privatni sektor preuzme veću ulogu u prehrambenoj sigurnosti. Upravo zato je konferencija “Private sector in food security” izuzetno zanimljiva, a još zanimliviji je sjajan odziv privatnog sektora, jer su bile prisutne sve najveće kompanije u CEE zemljama.

Privatni sektor ima najveću ulogu u prehrambenoj sigurnosti jer on proizvodi hranu (privatan sektor nisu samo velike kompanije nego i mali proizvodjači), prenosi hranu od onih koji je imaju u višku ka onima koji je nemaju, on usmerava i kreira tražnju … – uz sve to on zaradjuje pare.

Javni sektor u osnovi kreira okruženje u kojem privatni sektor posluje, gradi javna dobra za koja privatni sektor nije zainteresovan, vrši redistribuciju bogatstva … uz sve to on troši pare.

Danas, više nego ikad, javni sektor je slab i inicijativa o povećanoj ulozi privatnog sektora u prehrambenoj sigurnosti jeste interesantna ali će pre svega zavisiti od uspostavljenog odnosa izmedju ova dve sektora. Ako je on zasnovan na pretpostavci “ja sam važan a ti si da mi služiš”, ne bitno dolazilo to od privatnog ili javnog sektora neće se ništa postići. Razmišljanje “samo zajedno i ravnopravno“ može senešto uraditi.

A kako to funkcioniše u Srbiji i ko kome služi najbolje se videlo prošle nedelje kada je uvedena zabrana izvoza za soju, šerne repu i suncokret i kada se uzelo jednom privatnom sektoru (proizvodjačima) i dalo drugom (preradjivačima) a sve pod izgovorom prehrambene sigurnosti.

Sluga ostaje sluga, pa makar i bio na položaju gospodara.

Ostavite komentar