Podeli

Suvo vreme i visoke temperature pogodovale su i aktiviranju velikog broja gluposti

 “Aktuelna suša je prepolovila biljnu proizvodnju u Srbiji, a šteta je procenjena na 2,1 milijardu dolara, izjavio je danas ekspert Privredne komore Srbije (PKS) Vojislav Stanković. Takva situacija će se svakako odraziti na cene brašna, ulja i šećera, ali i ostalih proizvoda kao što su mleko i meso, kazao je on. Stanković je međutim, poručio i da nema razloga za strah, jer vlada ima instrumente da zaštiti potrošače od cenovnog udara i omogući uredno snadevanje po prihvatljivim cenama, pre svega osnovnim poljoprivrednim proizvodima. On je rekao i da su i zalihe „dobre”, te imamo 100.000 tona šećera, 60.000 tona jestivog ulja i 300.000 tona pšenice. U Srbiji se pod zalivnim sistemima trenutno nalazi 200.000 hektara, odnosno ispod pet odsto od ukupno 4,2 miliona hektara, dok je taj procenat u Evropi i svetu daleko viši. Stanković je, ilustrujući koliko je šteta velika, podvukao da je dve milijarde dolara vrednost investicije koja je potrebna da bi Srbija povećala površine pod sistemima za navodnjavanje na dva miliona hektara, što je polovina ukupnog obradivog zemljišta.

Sjajno je da je predstavnik PKS uspeo da u iznese više netačnih činjenica nego rečenica.

Krenimo redom od osnovne teze o veličini štete.  Koliko je ova procena tačna? Upravo onoliko koliko je PKS pouzdana institucija i koliko je šac metoda naučno priznata. Pretpostavljam da se do procene došlo na sledeći način:

PKS analitičirar, nadmeno: Vidite da svi izlaze sa procenama o suši pa bi trebali i mi kao neko ko sve zna i za sve se pita u poljoprivredi Srbije.

PKS  penzioner saradnik, razumno: Ali kako da izračunamo štetu kada nemamo podatke. Ne znamo ni koliko je čega zasejano, koje cene bi bile u vreme prodaje, koliko je suša smanjila rod, kakave su procene zaliha i roda u regionu i u svetu…

PKS šef, odlučno: To me stvarno ne interesuje, hoću da bude brzo i hocu da bude puno, mnogo vise nego sto drugi procenjuju, inače nećemo ni biti vest.

PKS analitičar, ko iz topa: dve milijarde ni manje ni više

PKS sef, iskusno: Nevalja kada je okruglo onda deluje kao da smo izmislili broj

PKS analitičar, srećno: Onda 2,1 milijarde

PKS penzioner saradnik, poplaseno: Da nije to puno pa kukuruza ćemo izgubiti maksimalno 2-3 miliona tona puta 200 eura to je oko 600 miliona, gde da izgubimo još 1,5 milijardu.

PKS šef, snuždeno: pa jest, možda će onda neko poćeti da postavlja dodatna pitanja, baš bezveze svidelo mi se 2.1 milijarde

PKS analiticar, sramezljivo: A da kažemo 2.1 milijarde ali dolara, iovako niko ne zna koliko je to dinara ili eura

PKS sef, presrecno: Genijalno, odmah organizuj press konferenciju

Druga zanimljiva teza je da” zalihe su dobre”. Voleo bih da je tako ali plašim se da to nije tačno. Uzmimo samo primer šećera. Tačno je da imamo oko 100.000 tona zaliha ali daleko je nova kampanja proizvodnje šećera. Možda će za ovu sezonu to biti dovoljno ali pošto je zasejano šećerne repe na granici potreba (domaće potrošnje + kota za izvoz) gotovo je sigurno da pad prinosa od nekoliko desetak procenata nas ostavlja bez dovoljno šećera za narednu godinu. Ako tome dodamo da cena šećera na svetskom tržištu raste već treći mesec i da je sa 600 Eura iz maja meseca došla već do 670 eura i da imamo carinu koja onemogućava uvoz, jasno je da će cena šećera na domaćem tržištu već u narednim nedeljama početi da raste. Lično mislim da će dostići svoje istoriske maksimume. Slično je i sa ostalim preradjevinama.

Sigurno da će najzanimljivija situacija biti sa kukuruzom, čija domaća cena je u potpunosti predhodnih godina zavisila od svetskih kretanja. Pošto suša nije u celoj Evropi, iako SAD ocekuje losu zetvu,  plašim se da će očekivanja proizvodjača da će nadoknaditi loš rod sa dobrom cenom biti izneverena a samim tim i izvoznika koji očekuju da ćemo biti cenovno konkurentni i naredne godine. Ako i bude bilo kukuruza za izvoz, ili pak ako se vrazi ne sete pa uvedu zabranu izvoza.

Treća, verovatno i najgluplja teza je da “Vlada ima instrumente da zaštiti potrošače od cenovnog udara i omogući uredno snadevanje po prihvatljivim cenama”. Vlada nema mehanizme da snizi cene potrošačima ili nadoknadi gubitke proizvodjačima. U stvari ona možda i ima teoretske mehanizme ali nema para. Vlada može kao i do sada da kupuje i prodaje neke male količine kroz robne rezerve i time pomogne nekolicini pojedinaca ali ne može da utiče na cenu, kao što nije uticala ni kada je imala mnogo više para. Pretpostavljam da će ona kupovati nekoliko desetina hiljada tona ulja, kukuruza, šećera i praviti PR oko toga ali samo će Srbija biti siromašnija, nekoliko pojedinaca bogatije ali cena će biti tržišna.

“U Srbiji se pod zalivnm sistemima nalaz 200 hiljada hektara”. Ovo je povećanje od 4 puta od onoga što je PK stalno govorila proteklih godina, tj da Srbija navodnjava ispod jednog procenta svih površina. Ovo je ogroman napredak za PK samo ostaje nejasno da li je Srbija učetvorostručila navodnjavane površine u predhodnih nekoliko godina ili je promenjena nova šac metodologija. Bilokako bilo suština je da Srbija sa postojećom strukturom setve nema potrebe za milionima navodnjavanih hektara. Pšenicu koja zauzima 500 hiljada hetara niko u svetu ne navodnjava a i kod nas suša nastupa kada je ona uveliko u silosima. Kukuruz koji zauzima 1.3 miliona hektara isto tako malo zemlja navodnjava, tamo gde je potrebno navodnjavanje on se uglavnom ne gaji, ili se ide na otporne sorte. Jednostavno nema ekonomije – svaka peta godina kod nas je ekstremno sušna kada vam treba nekoliko stotina litara nafte da navodnjavate a da opet imate gubitke u prinosima, jer kada je tri nedelje preko 30 stepeni, slabo šta može da pomogne. Takodje nema ni preterano mogućososti jer kukuruza kada dodje suša u julu i avgustu je već dva metra visok. Poljoprivrednici se zato ponašaju sasvim ekonomski racionalno i ne navodnjavaju kukuruz. Slična priča je i sa suncokretom koji se seja na oko 200 hiljada hektara. Ostaje šećerna repa, soja, povrće i voće koje treba navodnjavati i koji se u dobroj meri navodnjavaja ali ne dovoljno i tu treba ulagati ali pametno. Isto kao što se to radi u Evropi (vidi mapu procenta navodnjavanih povrpina u Evropi) tamo gde ima intenzivnih kultura ima i navodnjavanja.

Još jedna potpuno netačna teza je da Srbija ima 4.2miliona hektara obradibve površine. Ne žalim sada da ulazim u ovo objašnjavanje jer je to isuviše rano za naš mentalitet ali u neki od narednih blogova objasniću kako je Hrvatska sa 3.2 miliona hektara došla do 1.3 miliona tokom usklajivanja sa EU i zašto niko u Evropi nema kategoriju nekorišćeno poljoprivredno zemljište nego samo Srbija. Alli o tome kad dodje veme.

 “Aktuelna suša je prepolovila biljnu proizvodnju u Srbiji, a šteta je procenjena na 2,1 milijardu dolara, izjavio je danas ekspert Privredne komore Srbije (PKS) Vojislav Stanković. Takva situacija će se svakako odraziti na cene brašna, ulja i šećera, ali i ostalih proizvoda kao što su mleko i meso, kazao je on. Stanković je međutim, poručio i da nema razloga za strah, jer vlada ima instrumente da zaštiti potrošače od cenovnog udara i omogući uredno snadevanje po prihvatljivim cenama, pre svega osnovnim poljoprivrednim proizvodima. On je rekao i da su i zalihe „dobre”, te imamo 100.000 tona šećera, 60.000 tona jestivog ulja i 300.000 tona pšenice. U Srbiji se pod zalivnim sistemima trenutno nalazi 200.000 hektara, odnosno ispod pet odsto od ukupno 4,2 miliona hektara, dok je taj procenat u Evropi i svetu daleko viši. Stanković je, ilustrujući koliko je šteta velika, podvukao da je dve milijarde dolara vrednost investicije koja je potrebna da bi Srbija povećala površine pod sistemima za navodnjavanje na dva miliona hektara, što je polovina ukupnog obradivog zemljišta.

Sjajno je da je predstavnik PKS uspeo da u iznese više netačnih činjenica nego rečenica.

Krenimo redom od osnovne teze o veličini štete.  Koliko je ova procena tačna? Upravo onoliko koliko je PKS pouzdana institucija i koliko je šac metoda naučno priznata. Pretpostavljam da se do procene došlo na sledeći način:

PKS analitičirar, nadmeno: Vidite da svi izlaze sa procenama o suši pa bi trebali i mi kao neko ko sve zna i za sve se pita u poljoprivredi Srbije.

PKS  penzioner saradnik, razumno: Ali kako da izračunamo štetu kada nemamo podatke. Ne znamo ni koliko je čega zasejano, koje cene bi bile u vreme prodaje, koliko je suša smanjila rod, kakave su procene zaliha i roda u regionu i u svetu…

PKS šef, odlučno: To me stvarno ne interesuje, hoću da bude brzo i hocu da bude puno, mnogo vise nego sto drugi procenjuju, inače nećemo ni biti vest.

PKS analitičar, ko iz topa: dve milijarde ni manje ni više

PKS sef, iskusno: Nevalja kada je okruglo onda deluje kao da smo izmislili broj

PKS analitičar, srećno: Onda 2,1 milijarde

PKS penzioner saradnik, poplaseno: Da nije to puno pa kukuruza ćemo izgubiti maksimalno 2-3 miliona tona puta 200 eura to je oko 600 miliona, gde da izgubimo još 1,5 milijardu.

PKS šef, snuždeno: pa jest, možda će onda neko poćeti da postavlja dodatna pitanja, baš bezveze svidelo mi se 2.1 milijarde

PKS analiticar, sramezljivo: A da kažemo 2.1 milijarde ali dolara, iovako niko ne zna koliko je to dinara ili eura

PKS sef, presrecno: Genijalno, odmah organizuj press konferenciju

Druga zanimljiva teza je da” zalihe su dobre”. Voleo bih da je tako ali plašim se da to nije tačno. Uzmimo samo primer šećera. Tačno je da imamo oko 100.000 tona zaliha ali daleko je nova kampanja proizvodnje šećera. Možda će za ovu sezonu to biti dovoljno ali pošto je zasejano šećerne repe na granici potreba (domaće potrošnje + kota za izvoz) gotovo je sigurno da pad prinosa od nekoliko desetak procenata nas ostavlja bez dovoljno šećera za narednu godinu. Ako tome dodamo da cena šećera na svetskom tržištu raste već treći mesec i da je sa 600 Eura iz maja meseca došla već do 670 eura i da imamo carinu koja onemogućava uvoz, jasno je da će cena šećera na domaćem tržištu već u narednim nedeljama početi da raste. Lično mislim da će dostići svoje istoriske maksimume. Slično je i sa ostalim preradjevinama.

Sigurno da će najzanimljivija situacija biti sa kukuruzom, čija domaća cena je u potpunosti predhodnih godina zavisila od svetskih kretanja. Pošto suša nije u celoj Evropi, iako SAD ocekuje losu zetvu,  plašim se da će očekivanja proizvodjača da će nadoknaditi loš rod sa dobrom cenom biti izneverena a samim tim i izvoznika koji očekuju da ćemo biti cenovno konkurentni i naredne godine. Ako i bude bilo kukuruza za izvoz, ili pak ako se vrazi ne sete pa uvedu zabranu izvoza.

Treća, verovatno i najgluplja teza je da “Vlada ima instrumente da zaštiti potrošače od cenovnog udara i omogući uredno snadevanje po prihvatljivim cenama”. Vlada nema mehanizme da snizi cene potrošačima ili nadoknadi gubitke proizvodjačima. U stvari ona možda i ima teoretske mehanizme ali nema para. Vlada može kao i do sada da kupuje i prodaje neke male količine kroz robne rezerve i time pomogne nekolicini pojedinaca ali ne može da utiče na cenu, kao što nije uticala ni kada je imala mnogo više para. Pretpostavljam da će ona kupovati nekoliko desetina hiljada tona ulja, kukuruza, šećera i praviti PR oko toga ali samo će Srbija biti siromašnija, nekoliko pojedinaca bogatije ali cena će biti tržišna.

“U Srbiji se pod zalivnm sistemima nalaz 200 hiljada hektara”. Ovo je povećanje od 4 puta od onoga što je PK stalno govorila proteklih godina, tj da Srbija navodnjava ispod jednog procenta svih površina. Ovo je ogroman napredak za PK samo ostaje nejasno da li je Srbija učetvorostručila navodnjavane površine u predhodnih nekoliko godina ili je promenjena nova šac metodologija. Bilokako bilo suština je da Srbija sa postojećom strukturom setve nema potrebe za milionima navodnjavanih hektara. Pšenicu koja zauzima 500 hiljada hetara niko u svetu ne navodnjava a i kod nas suša nastupa kada je ona uveliko u silosima. Kukuruz koji zauzima 1.3 miliona hektara isto tako malo zemlja navodnjava, tamo gde je potrebno navodnjavanje on se uglavnom ne gaji, ili se ide na otporne sorte. Jednostavno nema ekonomije – svaka peta godina kod nas je ekstremno sušna kada vam treba nekoliko stotina litara nafte da navodnjavate a da opet imate gubitke u prinosima, jer kada je tri nedelje preko 30 stepeni, slabo šta može da pomogne. Takodje nema ni preterano mogućososti jer kukuruza kada dodje suša u julu i avgustu je već dva metra visok. Poljoprivrednici se zato ponašaju sasvim ekonomski racionalno i ne navodnjavaju kukuruz. Slična priča je i sa suncokretom koji se seja na oko 200 hiljada hektara. Ostaje šećerna repa, soja, povrće i voće koje treba navodnjavati i koji se u dobroj meri navodnjavaja ali ne dovoljno i tu treba ulagati ali pametno. Isto kao što se to radi u Evropi (vidi mapu procenta navodnjavanih povrpina u Evropi) tamo gde ima intenzivnih kultura ima i navodnjavanja.

Još jedna potpuno netačna teza je da Srbija ima 4.2miliona hektara obradibve površine. Ne žalim sada da ulazim u ovo objašnjavanje jer je to isuviše rano za naš mentalitet ali u neki od narednih blogova objasniću kako je Hrvatska sa 3.2 miliona hektara došla do 1.3 miliona tokom usklajivanja sa EU i zašto niko u Evropi nema kategoriju nekorišćeno poljoprivredno zemljište nego samo Srbija. Alli o tome kad dodje veme.

 

Ostavite komentar