Podeli

Uloga robnih rezervi kao u EU i SAD?

Čitajući tekst Uvodički tekst Laisser faire, lesser passer, ne mogu a da ne prokomentarišem želju autora da i naše robne rezerve igraju ulogu koju igra EU i SAD sa svojim rezervama. Poslednje što nama treba je to što autor priželjkuje. Nudim vam nekoliko dobrih razloga zašto mislim da je pothranjivanje ovakvih ideja pogubno za nas.

Zato što one RR ovakve kakve jesu, sa pomešanim ulogama, izvrnutom logikom i uspostavljenim mentalitetom vodjenja nisu u stanju da utiču ni na šta drugo nego samo na bogaćenje pojedinaca:

  • Pomešana uloga: Po Zakonu, RR imaju dvojaku ulogu: stabilizacija tržišta i cena i strateške rezerve za „ne daj Bože“. U EU ove uloge su odvojene i za strateške rezerve je zadužen NATO (zna se i kada i kako kupuje i zanavlja robu i uvek je to po tržišnim principima) a za stabilizaciju tržišta Agencija.
  • Izvrnuta logika: Agencija za intervencije na tržištu EU deluje na potpuno drugačiji način nego naše RR. Od naših RR se očekuje da kada je cena niska kupuju po ne tržišnim cenama da bi onome kome se plaća ublažilo efekat niske cene (pogledajte samo primer intervencije sa otkupom svinja). U EU, Agencija kupuje po interventnim cenama tj po onim cenama koje niko neće da plati. Razne su formule za odredjivanje interventne cene u zavisnosti od proizvoda, ali generalno ona je značajno niža od tržišne. Ove godine kod pšenice je 40% niža, ili prošle godine je iznosila 101.21 EURO/toni dok se tržišna kretala od 110 pa i do 145 u nekim delovima Unije. Kao posledica takvog odredjivanja cene retke su godine kada se nešto otkupi a kada se otkupi onda je to po ceni koja omogućava profitabilnost onome ko ima mogućnost da čuva zalihe (Agencija) i obično je to samo u nekim delovima Unije gde je očigledan višak odredjenih proizvoda. Takodje, postoji ograničenje koliko jedan farmer ili kompanija može prodati Agenciji. Za, čini mi se, 12 proizvoda postoji Interventne cene pšenicezakonska regulativa interventnog otkupa ali generalno, ona se retko aktivira i najčešće je to kod žitarica. Na primer, već 12 godina nije pokrenuta intervencija svinjskog mesa i pored činjenice da i kod njih postoji „svinjski ciklus“ i značajna varijacija cena svinjetine. Takodje treba znati da je u procesu usvajanja ukidanje interventnog otkupa za kukuruz. (vidi graf interventne cene pšenice)
  • Uspostavljanim mentalitetom vodjenja: Za razliku od svih Agencija u celom svetu (čim imam podatak koliko su kineske RR otkupile pšenice pretpostavka je da možemo sa sigurnošću koristiti „u celom svetu“) rad RR je javan i svuda se insistira na transparentnosti. Kod nas zakon kaže da je to najveća državna tajna. Znači, direktor Direkcije za RR može da kupuje i prodaje, pozajmljuje i daje i da ga javnost ništa ne pita. Upravo zato se pšenica pozajmljuje pred žetvu (jedna cena) a vraća po žetvi (druga cena), kupuje se bez tendera, odredjuje cena skladištenja bez tendera, odlučuje ko će da bude skladištar na osnovu svega samo ne domaćinskog poslovanja i milion drugih sličnih stvari koje samo možete da radite kada znate da ste zaštićeni od svake javne kritike. Kao posledica takvog poslovanja, RR se duguje oko 30 milijardi dinara (podatak koji je poslednji put raspravljao skupštinski odbor) pretežno od firmi koje više ni ne postoje, jer su osnovane za jedan dobar posao sa RR.

Zato mislim da ne treba nikako „paliti“ gradjanstvo, seljake i zvaničnike da je to rešenje za stabilizaciju tržišta. Nije, niti će ikada biti (čak i da imate reformisane RR i dovoljno para).

Kao jedan od značajnijih zadataka u uspostavljanju acquis communitarie u domenu poljoprivrede je i transormacija RR u Agenciju za interventni otkup po modelu EU. Iako je još pre pet godina EAR namenio sredstva za tehničku pomoć za transformaciju RR, promenilo se već tri ministra trgovine koji su uvek tu pomoć odbijali ne želeći NIŠTA da menjaju. A i zašto bi? Kada ovako pokriveni Zakonom mogu da pozajmljuju, kupuju, prodaju kako hoće, kome hoće, po cenama kakvim oni hoće.

Ostavite komentar