Podeli

Dobrodošlica novom Ministru

Posle deset godina smenjivanja na mestu Ministara poljoprivrede gospode Pankretića i Čobankovića, Hrvatska je dobila novog Ministra poljoprivrede gospodina Tihomira Jakovinu. Politički ovo nije iznenadjenje, jer SDP želi da pojača svoju poziciju u Slavoniji ali jeste u stručnim krugovima, pošto gospodin Jakovina nije bio aktivan u dešavanjima u poljoprivredi i potpuna je nepoznanica čak i za stručne krugove.  Sigurno da će mu posao biti olakšan jer će ubrzo Hrvatska najvećim delom izgubiti ingerencije u kreiranju agrarne politike na nivou zemlje nego će to moći da čini samo kao deo Zajedničke agarne politike EU ali i da će mu otežavajuća okolnost biti da nije direktno učestvovao u svemu onome što je Hrvatska činila kroz pregovore sa EU i prilagodjavanja sa ZAP. A učinila je jako puno. Hrvatska je u mnogim  segmentima postavila visoke standrade, koje će druge zemlje teško dotići. Naročito se ovo odnosi na trgovinske pregovore u okviru SAA, STO i pogotovo bilateralnim ugovorima; registraciji objekata gde u EU ulazi sa skoro 800 objekata na EU listama; na unapredjnju kvaliteta mleka, gde nijedna zemlja nije toliko brzo uspela da svo mleko prevede u EU prihvatljivo; brzini izgradnje sistema za korišćenje SAPARD fondova; i mnogim drugim segmentima gde se vidi kvalitet administracije. Mnogi će reći da je to uradjeno da se nije pitalo za cenu i da je moglo sa manje para, ali Hrvatski model – ne pitaj šta košta ako je za poljoprivredu – ne samo za izgradnju sistema i institucija nego i mere podrške, je uvek bio široko politički podržan, pa je samim tim neumesno pitati da li je moglo jeftinije. Tako se za javne politike u poljoprivredi godine 2004 iz budžeta izdvajalo 31 milon Eura a 2010 godine 139 miliona.

Ministartvo poljoprivrede Srbije je po razvijenosti registara, laboratorija, zakona, podzakonskih akata, transparentnosti u radu, i drugih osnovnih aktivnosti jednog ministarstva poljoprivrede sigurno oko deset godina iza kolega u Hrvatskoj dok je po shvatanju da se mora graditi i ulagati u sistem i po shvatanju šta je uloga Ministartva poljoprivrede nekoliko svetlosnih godina iza.

Zanimalo me je šta će biti politika nove Vlade Hrvatske prema poljoprivredi i sa nestrpljenjem sam čekao da vidim Program. Moram priznati da sam se baš razočarao kad sam ga pročitao. Očekivao Program koji će reći kako će Hrvatska da prilagodi, u narednih godinu i po, svoj sistem podrške sistemu podrške definisanom ZAP posle 2014, šta će biti politika prema sektorima i poljoprivrednicima koji će biti gubitnici pristupa EU, šta će biti sa državnim zemljištem i kakva će biti zemljišna politika, kako će se napraviti i na čemu će biti zasnovan sistem koji će Hrvatsku, kao zemlju sa najlošijim procentom korišćenja predpristupnih EU fondova namenjenim poljorivredi, učiniti zemljom koja će biti u stanju da sada potroši EU pare, koje su sada preko deset puta veće….
Ne samo da nema ovih odgovora nego je Program toliko prepun opštih mesta (povećaćemo standard, unaprediti zemljište, razviti zadruge, povećati proizvodnju…) sa maltene nijednim konkretnom aktivnošću ili merom. Sve što može da vam padne pamet a vezano je za poljprivredu je prioritetna aktivnost. Dodatno od pet osnovnih funkcija koje se očekuju od poljorivrede čak tri se odnose na proizvodnju bilo repromaterijala, sirovina za preradu ili finalnih proizvoda, i to sve sa naglaskom na domaće. To je koncept koji je bio popularan u programima i startegijama tokom 70 i 80, pa jeste iznenadjujuće da jedna moderna poljoprivreda kakva je Hrvatska i moderna Vlada postavlja sebi takve ciljeve u poljoprivredi.

Ostavite komentar