Podeli

Grad Beograd i poljoprivreda

Svako drugo domaćinstvo na selu koje se izdržava isključivo od poljoprivrede ne može da pokrije troškove ishrane, nema dovoljno novca za račune, za garderobu i čak 38,6 odsto domaćinstava je sasvim siromašno jer po članu prihoduje manje od 9.000 dinara mesečno, što je zvanična linija siromaštva. Ovo je suština istraživanja nedavno uradjenog od strane Sekonsa, u sardnji sa UNDP, anketirajući 1.621 domaćinstvo u 203 sela Srbije.

Zanimljivo je da se niko nad ovom činjenicom nije preterano uzubudio niti zapitao, da li koncept ukupnog razvoja, naročito njegovog ruralnog dela, ima smisla ili nam treba stati i razmisliti. Ruralno siromaštvo je kompleksno pitanje gde se u osnovi njegovog rešavanja nalaze pitanja suštinske decentralizacije, koje treba da omogući prvenstveno izgradnju infrastrukture – komunalne (puteva, vodovoda, kanalizacije …), tržišne (mesta prodaje, sisteme za navodnjavanje…) i socijalne (ambulante, kulturne i sportske objekte…). Postojeći sistem razvoja, gde se centralizovano i politički odlučuje o tome gde će se rasporedjivati ionako skromna sredstva, logički ih usmerava tamo gde ima najviše birača i gde je politička korist najveća.  Isto tako se usmeravaju na način koji će moći da obezbedi najveći publicitet, pa samim tim i najveći politički, a ne socijlani ili ekonomski efekat. Efekti takve poltike su da najveći deo Srbije živi u potpuno necivilizacijskim uslovima za Evropu 21. veka – bez osnovne infrastrukture. Najgore je da se ništa ne preduzima da se bilo šta suštinski promeni. Naprotiv.

U siromašnim opštinama poljoprivreda je delatnost kojom se često bavi najveći deo stanovništva i gde najčešće veći deo njih živi na selu. Opština bi, logično, želela da im pomogne gradnjom infrastrukture ili pravljenjem mera za podršku, jer ona jeste prvi izabrani organ vlasti i zato i mesto gde poljoprivrednici dolaze po savet ili pomoć, iako ona nema suštinsku nadležnost u poljoprivredi. Medjutim, oni to ne mogu jer nemaju sredstva ni za osnovno funkcionisanje opštinske uprave. Takodje, ni Grad Beograd nema nadležnosti u poljoprivredi, ali ima gradski budžet za poljoprivredu koji otprilike iznosi koliko i svi ostali agarni budžeti opština zajedno. Upravo zato Grad Beograd može sebi da priušti da svojim poljoprivrednicima daje dodatnu premiju za mleko, poljoprivredne kredite, kupuje plastenike, gradi hladnjače i sl. On to čini na štetu poljoprivrednika koji ne žive u Beogradu pa ne mogu da imaju takvu konkurentsku prednost i na uštrb svojih gradjana koji ne mogu da se parkiraju u centru ili su satima zaglavljeni u saobraćajnoj gužvi ili strahuju da li će Gazela izdržati dok oni ne prodju. Nadležnost grada jeste izgradnja vodovoda u voždovačkim selima, krpljenje rupa po gradu, jeste uklanjanje snega i pravljenje parkinga, a ako preostane kad se sve to uradi onda može da se izadje iz svojih nadležnosti i pomogne poljoprivrednicima, ali na način da se drugi poljoprivrednici, zato što žive van Beograda, ne stavljaju u nepovoljniji položaj.

No, svaki političar, pa i gospodin Đilas, voli da se slika pored plastenika, da nazdravi sa zahvalnim domaćinom, pa na kraju, nije on kriv što ostali gradonačelnici (kojih je uzgred mnogo više) nisu u stanju da se izbore za pravedniju raspodelu i veći deo kolača za sebe koji bi im omogućio da i oni mogu da pomažu svojima. Ne opravdavam, ali razumem. Medjutim, kako razumeti takvu obest da će Grad Beograd sada i lično da se bavi poljoprivrednom proizvodnjom, praveći Javno (valjda će ga zvati Javno prehrambeno jer mu ne bi pristajalo komunalno) preduzeće. Sada će Beograd da proizvodi mleko i salatu –  da bi valjada pokazali da Grad to radi efikasnije nego porodično poljoprivredno gazdinstvo, koje je u osnovi onog siromaštva sa početka ove priče. Umesto u privatizaciju ili stečaj a državna zemlja porodičnim gazdinstvima, kao što je to uradjeno sa svim kombinatima u Srbiji, ponovo imamo specijalan beogradski slučaj. Zašto? Zato što je ova zemlja toliko daleko od evropskih standarda, spremnosti za reforme, koliko je i razvijena infrastruktura u selima juga Srbije.

 

Ostavite komentar