Podeli

Što svi beže od poljoprivrede?

Spajanjem Ministartva poljoprivrede i životne sredine i bežanjem od upravljanja takvim Ministarstvom od strane SNS i svesnih pojedinaca, poslati su vrlo jasni znaci šta se namerava sa ova dva sektora.

Spojiti poljoprivredu i životnu sredinu, pogotovo u zemlji kao što je Srbija i u trenutku u kojem je Srbija, pa još trpeti razne stručnjake koji nam objašnjavaju zašto je to dobro, je prilično glupo za učiniti i naporno za slušati.

Ta praksa postoji samo u zemljama u kojima je poljoprivreda u potpunosti podredjena zaštiti životne sredine i gde su prvi strašeki cljevi u poljoprivredi vezani za očuvanje okoline a ne ekonomski razvoj sektora. Logika spajanja sektora u tim zemljama je da regulacija zaštite životne sredine bude u istom sektoru gde i subvencije za zaštitu okoline koje najviše koriste poljoprivrednici pošto je poljoprivreda i njena industrija medju najvećim zagadjivačima priorode.

U tim zemljama institucije podrške zaštiti životne sredine i poljoprivredi su odavno izgradjene. A kod nas? One ne postoje i treba ih graditi. Jedno Ministrtvo poljoprivrede ili Ministartvo zaštite životne sredine se suočava sa većim nadležnostima nego jedno dobro utemeljeno ministarstvo u zemlji EU, jer ima dodatne zadatke za vođenje sektora kroz proces tranzicije, što uključuje privatizaciju i razvijanje funkcionalnog poljoprivrednog tržišta, izgradnju insitucija, integracija u EU, priključenje STO…, što sve zahteva dodatna sredstva i kapacitete. Nažalost, oboma: Ministarstvu poljoprivrede i Ministarstvu životne sredine nedostaje kapacitet za kreiranje, sprovodjenje i kontrolu politike i umesto da se taj kapacitet izgradjuje on se sada stavlja u jedno bućkuriš Ministartvo. Zašto? Razlog sigurno nije da bude manje ministara, jer onda verovatno ne bi imali Ministarstva bez ikakavih nadležnosti ka što je ono za sport ili Ministara zaduženog za vanredne situacije. Pravi razlog je da se ne žele izgraditi institucije i regulative u ovim sektorima. Po pravilu, institucionalno i legislativno uredjenje zemlje ne odgovara onima koji žele da vladaju na drugi način – vaninstitucionalno.

S tim je i vrlo povezano zašto su svi bežali od Ministartva poljoprivrede + životne sredine u ovoj podeli i zašto je taj položaj morao da pripadne stranačkom vojniku i to baš iz SPS? Nebitno kom.

Partija koja ima apsolutnu vlast nije želela Ministartvo u sektoru za koji se svi kunu da ima najveći razvojni potencijal (pored sektora energije, koju isto nisu želeli). Isto tako visokim funkcionerima te partije nije na pamet padalo da se prihvate te funkcije. Setite se kako je bivši Ministar privrede Igor Mirović, brže bolje, odbio da bude Ministar poljoprivrede. Razlog sigurno nije što mu to nije struka jer 2/3 SNS Ministara u Vladi „nije u struci“ nego zato što zna šta ga čeka. A čeka ga, samo u poljoprivredi:

  • Potpisivanje raznih zakonski i moralno sumnjivih ugovora koji će zemlju da prodaju Arapima i to bolju zemlju po nižim cenama nego što je to bilo potpisano
  • Davanje zemljiša u zakup mimo zakonskih procedura kako Arapima tako i prijateljima
  • Donošenje novog zakona o GMO
  • Imanje rezulatata u izgranji institucija bez mogućnosti novog zapošljavanja (hitno je potrebno oko 60 u Agenciji za plaćanje i oko 80 novih veterinara koji bi se bavili registracijom objekata)
  • Odgovornost zašto Srbija već treću godinu od postanka zemljom kandidatom još uvek nema IPARD sredstva (i neće ih skoro ni imati) i objasnjavanje zašto je Ministartvo ispregovaralo nekoliko puta (ne procenata) manje sredstva za IPARD nego u svim drugim predpristupnim zemljama
  • i druge stvari za koje oni što imaju realnu vlast, misle da su dobre za Srbiju ili makar za njih i prijatelje

Iskreno želim sreću i uspeh novoj Ministarki poljoprivrede koja upada kao penkala kroz prozor u sredinu (SNS Vladu i Ministartvo sa SNS kadrovima) u kojoj svi znaju šta hoće, i zašto oni neće ono što ona hoće. Nadam se da će i gospodja Snežana Bogosavljević – Bošković što pre pronaći svoju Agendu i da će na toj Agendi da bude izgradnja institucija i usvajanje EU vrednosti (kako u poljoprivredi a još više u ekologiji) i da će dokazati da njena partija nije dobila ovo Ministartvo zbog iskustva vladanja devedesetih – nebitne institucije, bitan samo vodjin cilj.

Ostavite komentar