Podeli

Nije moralo tako, ali dobro je da jeste

Jedna od tekovina slobodnog tržišta jeste konkurencija koja povećava mogućnost izbora. Otvaranjem tržišta u sektoru semenarstva direktno je doprineo da se povećaju prinosi i kvalitet proizvoda i da se značajno poveća izvoz semena proizvedenog u Srbiji sa nekoliko miliona dolara dok su postojali samo domaći Instituti na preko 150 miliona od kada su došle strane kompanije. Indirektno je otvaranje tržišta doprinelo izvozu pšenice u EU, rekordnim izvozima kukuruza, i suncokreta.

Da li treba očekivati nastavak ovih trendova i u budućnosti ili će se oni zaustaviti na ovom nivou?

Trendovi će se nastaviti, naročito u pšenici; vrlo brzo će se soji desiti ono što se desilo suncokretu; udeo domaćih sorti kukuruza će nastaviti da pada do nivoa od oko 20%, kada će se stabilizovati.   

Da li je ovako moralo biti ovako?

Nije moralo da se na vreme učinile reforme u menadžementu naših instituta, koji su trebali da pronadju partnere koji imaju znanje i tehnlogiju. Da bi se to moglo desiti potrebna je bilo da Ministartvo za nauku ima viziju za domaće Institute, da selekcionari i menadžemnt Instituta shvate svoju naučnu, selekcionarsku i tržišnu vrednost. Znači ipak je to moralo biti tako jer ta svest ne postoji a mi znamo da učimo samo na greškama.

Da li treba da žalimo zbog toga?

Treba, jer iako je uspeh koji je Srbija postigla zasluga domaćih poljoprivrednika koji proizvode seme za strane kompanije, domaćih doradnih centara u kojima rade naši radnici, domaćih kompanija koje distribuiraju seme … ipak jednim delom ostvareni profit ne ostaje u Srbiji. Mada domaći Instituti iako su državne firme nikada nisu ni ostavrivale profit, pa nekakve direktne koristi za celokupnu zajednicu nije ni bilo.

Tabela: Udeo domaćih i stranih sorti po kulturama 

Ostavite komentar