Podeli

Poljoprivrednici i EU

Nije fraza ukoliko kažemo da će poljoprvrednici najviše da profitiraju od ulaska u EU. To je lako videti kroz razgovor sa poljoprivrednicima u zemljama, novim članicama EU, ali je i brojčano dokaziva činjenica. Pa tako, u najnovijem izveštaju o stanju poljoprivrede u EU za 2007 godinu, index povećanja prihoda od poljoprivrede u odnosu na 2000-tu godinu iznosi 114,6 (2000 = 100) za svih 27 zemalja članica. U isto vreme, isti index za Poljsku je 209.7, Češku 187, Madjarsku 149.1,Latviju 311, Litvaniju 284.6.

Šta to toliko utiče da se prihod poljoprivrede i poljoprivrednika toliko poveća ulaskom u EU?

Prvo, poljoprivrednici dobijaju tržište i konkurenciju. Tržište od pola milijarde bogatih kupaca koji ne gledaju samo na cenu nego više na kvalitet. Konkurenciju koja se prvenstveno javlja ne na nivou primarne proizvodnje nego prerade. Tako je samo u Madjarskoj pred ulazak u EU podignuto preko 20 postrojenja za proizvodnju biogoriva, bilo preradom uljarica ili žitarica. Usled podrške u vidu bespovratnih sredstava za podizanje preradnih i skladišnih kapaciteta od strane EU, dolazi do ispravljanja gorućeg problema svih zemalja u tranziciji – velika konkurencija na nivou primarne proizvodnje i mala konkurencija na nivou preradjivačke industrije. Time se poveća potrošnja lokalnih poljoprivrednih proizvoda, a samim tim se i povećaju cene poljoprivrednih proizvoda, što je druga korist koju poljoprivrednici osete ulaskom u EU. Pitaćete se kako, kada svaki dan čitamo kako je naše mleko skuplje nego u Nemačkoj, kada gledamo statistiku koja pokazuje da je hrana skuplja kod nas nego u EU. Da li ta statistika nije tačna? Tačna je, jeste mleko skuplje kod nas – ali u prodavnici, a cenu koju dobije proizvodjač mleka u Srbiji je niža od one koju dobije farmer u EU. Slična je situacija i sa uljem i suncokretom, kao i sa mesom i kobasicama. Potpunim otvaranjem tržišta proizvodjač mleka, mesa, suncokreta  dobija mogućnost da za svoj proizvod dobije bolju cenu dok mlekara, uljara ili klanica dobija konkurenciju i ne može više da ima ekstra zaradu pa da plaća mleko jeftino a da ga prodaje skupo. Znači, poljoprivrednici dobijaju veće a potrošači niže cene.

Treća velika korist koju poljoprivrednici imaju ulaskom u EU je mogućnost korišćenja brojnih subvencija od strane budžeta EU. Za 2006. godinu, Madjarska je dobila od zajedničkog budžeta EU, raznih poljoprivrednih i strukturalnih subvencija, u iznosu od 1.842 milijarde EURA, što je za 500 milona više nego 2005., isto za koliko je manje nego 2007. Poljski ček za podršku poljoprivredi za 2006-tu godinu iznosi 5.3 milijarde EURA, Češki 1.33, Grčki 6.88. Važno je znati i da se ova sredstva stalno povećavaju i da su ovo sredstva samo iz EU, na koja još same zemlje članice dodaju svoje poljoprivredne budžete. Medjutim, i pre nego se postane zemlja članica, tokom pristupa, EU pomaže poljoprivrede onih zemalja koje su na putu ulaska u EU. Kada neka zemlja postane kandtdat za EU, što je oko godinu dana po potpisivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, ona može da koristi poseban program namenjen razvoju sela, zvan SAPARD (sada IPArd). Ova sredstva su namenjena direktno poljoprivrednicima i prehrambenoj industriji na način da se podržavaju investicije na farmi u iznosu od oko 50%. Tako Hrvatska, Makedonija i Turska imaju 490 milona za naredne tri godine da potroše na unapredjenje konkurentnosti svojih proizvodjača i uredjenje sela. Kada bi mi postali kandidat zemlja, dobijali bi izmedju 50 i 60 miliona EURA godišnje. Znajući da je naš ukupan agrarni budžet 250 milona EURA, znači da bi samo od ovog fonda za četvrtinu više para išlo poljoprivredi nego sada.

Medjutim, pored tržišta, novih preradnih kapaciteta, subvencija, boljih cena, nešto što svi poljoprivrednici iz zemalja koje su nedavno ušle u EU sa kojima sam pričao ističu možda i kao najvažniju promenu je da su dobili predvidljivost i stabilnost. Više ih ne boli glava kako da prodaju nego šta da seju, sada znaju za narednih sedam godina koliko će tačno dobiti subvencija, cene su stabilnije, ukoliko se desi suša ili grad znaju da će biti nadoknade. Ova predvidljivost i stabilnost im omogućava da se više posvete unapredjenju proizvodnje.

Zato završavam tekst kao što sam ga i počeo – poljoprivrednici su grupa koja će najviše da profitira ulaskom u EU – a ja se nadam da će ubrzo imati i ličnu priliku da se uvere u to koliko sam u pravu.

Ostavite komentar