Podeli

Kako da predvidite cenu svinjskog mesa

Značajno smanjenje broja svinja u proteklih dve godine, prošlonedeljno veliko smanjenje cena tovljenika posle dugog i stalnog povećanja cena, najave Ministra zaduženog za Robne rezerve o uvozu mesa iz EU, pa čak i mogućem uvozu mesa od strane Robnih rezervi, protivljenje Ministra zaduženog za poljoprivredu ovim predlozima, značajno smanjenje agrarnog budžeta i isključivanje iz sistema subvencije ¾ proizvodjača svinja, obećavaju zanimljivo proleće i leto na tržištu svinjskog mesa. Da li će se ostvariti katastrofična predvidjanja, koja čujemo ovih dana, o predstojećem nedostatku svinjskog mesa i da li je najgore već prošlo, videće se uskoro, a pre nego dodje to uskoro važno je razumeti ovo tržište, njegove zakonitosti i kako se formira cena svinjskog mesa. Evo nekoliko osnovnih pravila koja mogu pomoći svakome da vrlo lako predvidi, ne samo trendove, nego i samu cenu svinjskog mesa, jer kao i u svakom tržištu i u ovom postoje brojna pravila:

Najveći uticaj na cenu imaju svinjski ciklusi karakteristični za nas i za EU. 

Cena mesa u Srbiji, pa i u EU, ima svoje cikluse, koji po pravilu traju četiri godine. U tih četiri godine se desi da cena oko dve godine ima trend konstantnog pada, a isto toliko trend rasta, tako da dostigne svoj minimum ili maksimum svake četvrte godine. Obično je minimum na proleće a maksimum oko praznika Republike SFRJ. Konkretno, kod nas, posle protesta mačvanskih proizvodjača svinja u proleće 2007., cena je konstantno rasla do pred novu godinu 2009. godine. Toga se verovatno svi sećamo, a proizvodjači svinja se sećaju sjajnih cena krajem 2004. i početkom 2005. godine i loše 2003. godine. Da ne pomislimo da smo mi posebni, i hrvatski i nemački proizvodjači svinja složiće se sa našim o dobrim i lošim godinama. Istina, njima je malo lakše jer imaju dugoročne ugovore, ali  to je druga tema.

Pikovi cena su izraženiji na zatvorenim tržištima i u područjima sa velikom proizvodnjom.

Cena svinja u Srbiji prati cikluse i trendove u okruženju i EU, ali su oni uvek kod nas izraženiji. Kada je cena u niskom piku, kod nas je još niža, a kada je cena visoka, ona je kod nas još viša. Razlog je visoka carina s jedne, i nemogućnost izvoza s druge strane, tj. zatvorenost našeg tržišta. U jednom slučaju danak plaćaju potrošači, a u drugom proizvodjači. Klaničari retko.

Isto tako, cene su više u područjima koje imaju veliku proizvodnju, kao što su Mačva i Srem, od prosečnih u Srbiji, kada su cene visoke, ali su i niže kada su cene niske.

Tržište kukuruza i tržište svinjskog mesa su dva odvojena tržišta koja imaju malu uslovljenost. 

Često ćete čuti od proizvodjača kako kažu da je cena kukuruza “nikad niža”, a cena mesa “nikad viša” ili obrnuto i kako to nema logike. Čak, šta više, češće se dešava upravo takva situacija gde je cena jednog proizvoda niska a drugog visoka nego da su trendovi cena u korelaciji. Ovo ima logike kada znamo da su to dva tržišta i da je cena kukuruza više uslovljena cenama svetskih berzi nego brojem svinja u Srbiji i obratno, cena svinja je uslovljena proizvodnim ciklusima, a ne cenom kukuruza.

Robne rezerve nisu nikada, niti će ikada moći da značajno utiču na cenu svinja, mogu samo kratkoročno da produže ili skrate trendove.

Znači, Država može subvencijama da utiče na pomeranje trajanja ciklusa, ali jako malo na veličinu cene. Jedostavno, usled velike vrednosti ove proizvodnje, potrebno je intervenisati sa ogromnim količinama (preko 10% da bi se uticalo na cenu) koje koštaju koliko nekoliko budžeta Direkcije za RR. Takodje, čuvanje mesa je skupo i hladnjače imaju samo klaničari koji na kraju naplate troškove čuvanja toliko da otkupljeno meso postane vrlo brzo njihovo vlasništvo, čime na račun države dodju do jeftinog mesa, i još dodatno spuste otkupnu cenu. Upravo se to i desilo kada je država otkupila za potrebe RR meso od mačvanskih proizvodjača. Klaničari su bili pravi korisnici te mere, a seljaci pravi gubitnici, jer je narednih šest meseci cena bila niža nego što bi bila tržišna.

Juneće i ostala mesa utiču na cenu svinjskog mesa i obratno, ali odloženo i ne preterano značajno

Prisutna je koralacija u cenama različitih tipova mesa, jer postoji substitucija na način da ukoliko je svinjsko meso jeftino, više će se kupovati na račun drugih i obratno. Medjutim, da bi ova promena u potrošnji se prikazala cenovno u otkupu živih životinja prodje dosta vremena, pa se uočava odložena  korelacija, koja zbog brojnih drugih uticaja nije toliko značajna.

Spuštanje carine će značajno uticati na cenu svinjskog mesa

Proizvodjači, obično, kada je niska cena optužuju državu da je razlog niske cene povećan uvoz. Suprotno istini i logici, jer kada je niska cena kod nas, nema prostora za uvoz, suprotno, kada je cena visoka, a proizvodjači zadovoljni, tada i ima prostora za uvoz, ali se i tada ne uvoze značajne količine jer je carina izuzetno velika. Dogovorom u okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, carine na uvoz svinjskog mesa će se spuštati u periodu od narednih 6 godina. Pošto je Srbija cenovno konkurentna u vreme niskog pika, cena uvoza tada neće biti, ali će se značajno uvoz povećati u vreme visokog pika cena. Znači, od četvorogodišnjeg ciklusa, uvozićemo meso u periodu od oko pola do jedne godine, pa neće više biti toliko izražen pik visoke cene.

Ostavite komentar