Podeli

Ulje osamdeset dinara

Nedavna najava kompanije Viktorija grup da će pustiti u prodaju jestivo ulje za koje cena ne bi trebala da predje 80 dinara sigurno je obradovala potrošače. Ponudjena cena je za čak 30% ili za preko 40 dinara niža nego što se ulje može pronaći u najjeftinijim prodavnicama. Pored potrošača, ova vest je sigurno obradovala i Ministra poljoprivrede jer, eto i neka naša kompanija može da proizvede ulje značajno ispod jednog Eura i time se svrsta u red najkonkurentnijih u svetu. Obradovala je i ministra trgovine koji upravo vodi rat sa uljarima, smatrajući da se oni kartelski ponašaju, pa mu ovo dodje kao kec na jedanaest.

U celoj ovoj euforiji „sreća, sreća, radost“ niko ne postavlja pitanja koja se logički nameću, kao na primer: Gde je to ulje bilo do sada, pa tek sada pred žetvu i kada ministar trgovine ima spor se pušta u promet? Zašto fabrika koja je čak 30% uspešnija od konkurencije se i ne bavi tim poslom, kada bi mogli tako lako da zavladaju celim tržištem, nego hoće da je prodaju? Zar u proizvodnji ulja niža cena koštanja kada proizvodiš male količine?

Ajde i da prihvatimo da je Viktorija grup uspela da proizvede ulje po toliko konkurentnoj ceni i pored toga što je cena suncokreta prošle godine bila 25-30 din po kilogramu i pored toga što nemaju prodaju margarina, majoneza i sličnih profitabilnijih proizvoda, kao što ima konkurencija. Medjutim, ono što meni ne ide u glavu je zašto bi neka kompanija prodavala limitiranu količinu proizvoda za 30 odsto jeftinije od konkurencije, a ne za pet, deset ili dvadeset odsto, kada bi i ovako za nekoliko dana prodali sve količine bez problema. Zašto je Viktorija grup jedina kompanija na svetu koju ne interesuje profit?

E pa stvarno, zašto se jedna takva kompanija ponaša toliko ekonomski nelogično? Ili da li se ona ponaša ekonomski logično kao i svaka normalna kompanija, samo je njihova logika sakrivena? Ja ne znam odgovor, znaju ga ljudi u Viktorija Grupi. Medjutim, ja znam da je ova kompanija nešto što bi pre zvali „režimsko preduzeće“ ili kompanija koja dosta svojih poslova duguje upravo poslu sa državom. Tako na primer, poslednjih godina gotovo sva kontrola prehrambenih proizvoda sa granice, Ministarstvo poljoprivrede šalje u laboratoriju Viktorija Grupe. Da je reč o velikom poslu govori da se ukupan promet ove laboratorije meri stotinama miliona dinara. Slična priča je i sa subvencijama za djubrivo gde se odustalo od logičnog subvencionisanja koje je bilo pre i koje se primenjuje svuda u svetu, pri kojem svaki poljoprivrednik odluči koje djubrivo će da kupi pa mu država refundira odredjeni procenat, i prešlo na način da ministarstvo direktno odlučuje od koje kompanije će se djubrivo kupiti. Poslednje dve godine gotovo svo se kupilo od Viktorija grupe.

Možda i najopasniji primer uticaja kompanije na državu je donošenje Zakona o GMO kojim je Srbija jedina zemlja u Evropi koja je zabranila uvoz GMO sojine sačme, koja se uvozi u Srbiju još od 1998 godine i koju EU uvozi preko 40 miliona tona godišnje. Rezulatat ovog zakona je da poljoprivrednici u Srbiji već danas plaćaju sojinu sačmu medju najskupljim u svetu, što u potpunosti onemogućava da budemo konkurentni u proizvodnji mesa. Posle zabrane uvoza, gotovo potpuni monopol na proizvodnu sojine sačme ima Viktorija grup, koja se u ovom slučaju ponaša sasvim ekonomski logično.

Srbija ima velike šanse da bude značajan proizvodjač jestivog ulja. Suncokret je jedina kultura gde mi imamo bolje prosečne prinose od EU. To je sektor sa brojnim strukturalnim problemima, naročito na nivou prerade i sektor koji treba razumevanje i podršku ministartva poljoprivrede i trgovine. Ovakve kratkoročne marketinške igre u vreme žetve suncokreta, sa ciljem da se pošalju signali preko „svojih kompanija“ cenama suncokreta i ulja, koje prvenstveno treba da snize otkupnu cenu suncokreta, sigurno nisu način da se sektor razvije. Naprotiv.

Brojke
Zasejana površina pod suncokretom 2008 = 186.591 ha, proizvodnja 2008 = 440.000 tona, cena suncokreta 25-30 din
Zasejejana površina pod suncokretom 2009 = 157.047 ha očekivana proizvodnja 2009 = 390.000 tona, cena suncokreta ???

 

Ostavite komentar