Podeli
Novi Zakon o zadrugama: utisci iz zadruge

Novi Zakon o zadrugama: utisci iz zadruge

Poslednjih dana 2015. godine Skupština Republike Srbije usvojila je novi Zakon o zadrugama. Pompezno je najavljivan kao zakon koji će rešiti imovinsko-pravne odnose u zadrugarstvu i omogućiti da se zadruge lakše osnivaju. Pitamo Aleksandra Bošnjaka, osnivača i direktora zadruge Ravangrad iz Sombora, kakva su njegova očekivanja u vezi sa novim Zakonom.

Aleksandar Bošnjak
Aleksandar Bošnjak

A: Da li ste upoznati sa novim Zakonom o zadrugama i da li Vas ta tema zanima?

A.B: Nisam detaljno proučio novi Zakon o zadrugama jer mi se i nije  učinio posebno interesantnim.    Donet je opet zakon za koji će praksa vrlo brzo pokazati da ga nije moguće sprovesti. Mislim da će i ovaj zakon doživeti svoj neuspeh, baš kao i npr. Zakon o podsticajima u poljoprivredi iz 2012. Da podsetim, i taj je zakon pompezno najavljivan, a već je doživeo nakon sijaset izmena i svoj neslavan kraj, donošenjem novog. Time je obesmišljena sama ideja koja je, uzgred, i bila neutemeljena u struci i praksi, a samim tim i  neodrživa, pa nije moglo drugačije ni završiti.

A: Šta mislite da će on da promeni?

A.B: Ništa. Ništa neće promeniti.

A: Šta su razlozi da se donese baš ovakav zakon i da se donese baš sada?   

A.B: Namera zakonodavca je bila da ozakoni pretvaranje društvene svojine u zadružnu svojinu. Naravno da je ponovo u centru interesovanja države baš poljoprivredno zemljište, kao ograničeni, ali utrošivi i praktično neobnovljivi prirodni resurs. Inače, pitanje pretvaranja društvene u zadružnu svojinu je od značaja samo za zadruge koje su osnovane u prvoj deceniji posle Drugog svetskog rata kada su zadruge, pored privredne funkcije, svakako obavljale vrlo značajne  društvene funkcije, a to je širenje komunističkih ideja na selu i uspostavljanje socijalističkih kolektivističkih odnosa u poljoprivredi što se, manje-više, na kraju pokazalo kao neuspešni socio-ekonomski ekperiment, kako kod nas, tako i u drugim zemljama socijalizma u  svetu.

Veliki je propust što se zakon, kad se već petljao u pretvaranje imovine, nije pozabavio vraćanjem zadružne svojine u privatnu. Naime, postoji imovina zadruge koja je stečena teretno-pravnim poslovima nacionalizacije, a koja je – nakon oduzimanja zemljišta paorima posle Drugog svetskog rata – dodeljena zadrugama, a toga zaista nije malo. U ovom zakonu se ne spominje nijedna mogućnost da je zadruga u bilo kom slučaju obveznik povraćaja imovine pravnim sledbenicima bivših vlasnika.

1 komentar u ovom Tekstu

  1. Anonimni

    Zakon ne samo da nije omogucio da se nekadasnje zadruzno zemljiste razlucci od drustenog u koje je svojevremeno utopljeno, vec i nije nalozio obaveznost spoljne kontrole zadruznog poslovanja. I po novom zakonu, zadrugom ce upravljati zaposleni, a ne zadrugari i ne vidi se po ccemu ce se razlikovati od svakog drugog preduzeca…

    Odgovori

Ostavite komentar