Podeli
Kina od jeseni menja agrarnu politiku o kukuruzu

Kina od jeseni menja agrarnu politiku o kukuruzu

Desetogodišnja šema podrške proizvođačima kukuruza u Kini završava se krajem 2016. godine. Državne rezerve kukuruza u Kini iznose 250 miliona tona, što je daleko iznad godišnjih potreba, dok je subvencionisana cena otkupa za oko 50% veća od prosečne cene na svetskom tržištu. Mere podrške dovele su do rasta površina pod kukuruzom za 14 miliona hektara (sa 24 na 37 miliona ha) uz relativno niske prinose od 6 t/ha. Kineske vlasti su odlučile da otkupnu cenu maksimalno približe tržišnoj i dozvole tržištu da kreira cenu, uz nameru da se u većoj meri pređe na proizvodnju profitabilnijih useva, kao što su to soja, pirinač ili kikiriki. Proizvođači u najvećim proizvođačkim regionima već su najavili masovni prelazak na soju, što je izazvalo zabrinutost kod najvećih svetskih proizvođača i najvećih izvoznika soje u Kinu, SAD-a, Brazila i Argentine. Rast potražnje za proteinima u Kini doveo je do šestostrukog povećanja uvoza soje od 2001. godine, koja se dalje koristi za proizvodnju stočne hrane i sojinog ulja. U poslednjih petnaest godina trio najvećih proizvođača gotovo je udvostručio proizvodnju umnogome zahvaljujući kineskom tržištu.

Velike promene se očekuju na tržištu kukuruza i soje kao efekat najavljenih mera. Dobar pokazatelj je stanje na tržištu pamuka – 2014. godine su ukinute cenovne subvencije u Kini, površine 2015. godine su manje za 2.1 milion hektara, uvoz je takođe smanjen, a kvalitet i prinosi povećani. Slični efekti se očekuju i kod soje, kod koje se trenutno beleže relativno niski prinosi, oko 1.8 t/ha u odnosu na SAD sa 3.2 t/ha.

Ostavite komentar