Podeli
Osam priča za 2016. godinu koje će uticati na budućnost proizvodnje hrane

Osam priča za 2016. godinu koje će uticati na budućnost proizvodnje hrane

Pred vama je osam bitnih događaja, projekata, zamisli ili pokreta koji će se desiti, ostvariti ili početi sa radom u 2016. godini, a koji će imati značajan uticaj na razvoj sektora hrane.

  1. Mahunarke dobijaju priznanje. Generalna skupština UN proglasila je 2016. godinu godinom mahunarki, kako bi se na globalnom nivou podigla svest o važnosti ovog povrća u ishrani, o njegovoj hranljivoj vrednosti i podstaklo povećanje proizvodnje ovih useva. Pasulj, grašak, sočivo i leblebije važan su deo svetske potrošačke korpe, a njihovom čestom konzumacijom se sprečava pojava mnogih savremenih bolesti. Mahunarke su značajan izvor proteina i aminokiselina u ishrani i poznati su azotofiksatori, te doprinose poboljšanju kvaliteta zemljišta.
  2. Ekološki održiva poljoprivreda. Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu UN FAO, projektom Liberation pokušava da rasvetli, pojasni, možda čak i preokrene tzv. ekološki otisak poljoprivrede. Predviđanja su da će, s obzirom na stopu rasta broja stanovnika, odnosno rasta potrebe za hranom, do 2050. morati da se proizvodi za 70% više hrane nego danas. Za toliko povećanje proizvodnje hrane neophodno je koristiti ekološki prihvatljive metode, kako se zadovoljavanjem jednih potreba ne bi stvarali novi problemi i produbljivali stari.
  3. Kako nahraniti ljude u gradovima. Globalni forum o hrani i poljoprivredi (GFFA) održava se u Berlinu od 14. do 16. januara, a za temu će imati proizvodnju hrane u urbanim sredinama. Prognoze su da će do 2050. godine sedam milijardi ljudi živeti u gradovima, što će činiti ¾ svetske populacije. Na forumu će relavantni kreatori agrarne politike razmatrati ko će i na koji način proizvoditi i snabdevati hranom urbanu populaciju i to sa tri polazna stanovišta: prvog da moderna, održiva proizvodnja obezbeđuje zdravu i raznovrsnu hranu, zatim da efikasni lanci snabdevanja osiguravaju da proizvodi dođu do konzumenata i na kraju, da su živa i moderna ruralna područja najvažniji preduslov za održivost procesa proizvodnje.
  4. Poljoprivredna gazdinstva na dlanu. Porodična gazdinstva su dominantni oblik organizacije poljoprivredne proizvodnje sa brojem koji prelazi 500 miliona. Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu UN FAO pustila je u rad portal pod nazivom Family Farming Knowledge Platform (FFKP), gde se pomoću digitalne mape sveta prikazuju uslovi rada, zakoni, struktura proizvodnje, strukture gazdinstava, potencijali država, primeri dobre prakse, primene znanja u praksi i mnogi drugi podaci korisni za poljoprivrednike. S druge strane, ova platforma će pomoći vladama, kreatorima agrarne politike i investitorima u sagledavanju šire slike prilikom donošenja poslovnih odluka ili definisanja politika.
  5. Stvarne cene hrane u SAD. Sustainable Food Trust će održati konferenciju Stvarne cene hrane u SAD na kojoj će pokušati da rasvetli razlog visokih cena hrane nižeg kvaliteta u Americi. Konferencija će se održati u aprilu i ima nameru da rasvetli manjkavosti sistema proizvodnje hrane, zavisnog od velikih kompanija i njihove intenzivne proizvodnje, a koje visokim cenama koče primenu održive poljoprivredne prakse.
  6. Predstavljanje finalnog izveštaja projekta TEEBAagFood. Projekat Ekonomija ekosistema i biodiverziteta u poljoprivredi i hrani ima za cilj da učini vidljivim sve vrednosti prirode, da bitnim političkim činiocima ukaže na važnost biodiverziteta i očuvanja ekosistema kroz ekološki održivu poljoprivredu. Ističe važnost sagledavanja pozitivnih i negativnih aspekata proizvodnje sa fokusom na nekoliko sektora poljoprivrede, kao i značaj povezanosti između hrane, zdravlja i životne sredine.
  7. Velike količine hrane se bacaju. Čak 30 do 50% hrane koja se proizvede u svetu, oko 4 milijarde tona, nikada se ne pojede. Američka kongresmenka Šeli Pingri promoviše paket mera Food Recovery Act za smanjenje količine hrane koja se baca. Mere se kreću od poreskih olakšica za donatore hrane, pa do definisanog cilja Ujedinjenih nacija da se do 2030. prepolovi količina bačene hrane. 2016. može biti godina promocije doniranja hrane, nesavršenih proizvoda i smanjenja gladi korišćenjem hrane u prave svrhe.
  8. Kako promenom ishrane usporiti klimatske promene. Na konferenciji UN COP21 u Parizu decembra 2015. godine, predstavljeno je istraživanje Univerziteta Džon Hopkins kojim se ukazuje na važnost promene ishrane u svetu zarad smanjenja globalnog zagrevanja. Prikazana je veza između konzumiranja životinjskih proizvoda i globalnog zagrevanja: povećanje proizvodnje ovih proizvoda će, i uz pretpostavku da drugi sektori industrije značajno smanje emisije, dovesti do povećanja temperature za 2°C. Tako, jedan od zaključaka studije kaže da je neophodno smanjenje udela mesa u ishrani, naročito preživara, mleka i mlečnih proizvoda. Lideri su se dogovorom u Parizu složili oko važnosti delovanja u unapređenju ove oblasti do 2020. godine.

Ostavite komentar