Podeli
Donji Tavankut

Donji Tavankut

Selo koje spaja privredu i umetnost

Malo je tako fokusiranih mesta u Srbiji kao što je to Tavankut. Na prvi pogled to možda i ne izgleda neobično, jer Tavankut, kao retko ko, ima u svojim rukama ili, bolje, pod svojim okriljem, dva proizvoda po kojima je postao poznat daleko izvan granica naše zemlje. Jedno su jabuke, čija je proizvodnja narasla na 20.000 tona godišnje, uglavnom za izvoz, i koja je postala ekonomska baza sela. Drugo su „tavankutske slamarke“, odnosno slike od slame po kojima su žene iz ovog sela na severu Vojvodine, bez preterivanja, postale slavne u svetskim razmerama.

No, ono što je posebno zanimljivo, to je da Tavankućani, pre svega oni okupljeni oko društva „Matija Gubec“, sada nastoje da ta dva „brenda“ povežu i da na toj vezi, kao bazi, „zavrte“ razvoj i izgrade budućnost ove zajednice. S jedne strane tako što će novceom dobijenim od proizvođača voća pomagati očuvanje ne samo ove, u svetskim razmerama retke umetnosti, nego i čitave kulturne baštine, a s druge tako što će sve to „pakovati“ u turističku ponudu, tj. seoski turizam i time obezbeđivati dalji ekonomski napredak. Na jasnoći vizije mogli bi im, dakle, pozavideti i stručnjaci za strateško pozicioniranje.

Da neko ne pomisli da je sve ovo samo lepo upakovana „pi-ar“ priča – evo par primera. Jedno je Tavankutski festival voća koji je poslednjih godina izrastao u veliku i ozbiljnu, ne samo privrednu, nego i kulturno-prosvetnu manifestaciju. Drugi primer je Svetski kongres slame, koji se upravo 2014. godine održava u Tavankutu, a predstavlja priznanje, ne samo za dugogodišnje negovanja ove umetnosti, nego i za doprinos koji na tom polju daje Galerije prve kolonije naive u tehnici slame, još jednom poduhvatu „Matije Gupca“.

Možda je ta prirodna upućenost na međunarodno tržište najviše i uticala da se formira još jedna važna karakteristika Tavankuta i njegovih žitelja. To je otvorenost. Odnosno spremnost da se ide u svet i da se pokaže ono što se ima. Pri čemu je taj „svet“ shvaćen krajnje široko; od prvih suseda do pravih svetskih metropola. Tavankut dakle sarađuje i sa Belim Manastirom, ide na sajmove turizma u Novi Sad (na listi je “najturističkijih sela Vojvodine“), kad se Vojvodina predstavlja u Beogradu – tu je, ali i kad se Srbija predstavlja na svetskom sajmu turizma u Berlinu, opet je tu sa svojim štandom. Naravno, posebno sarađuje sa drugim selima iz hrvatske dijaspore (Austrije, Mađarske, Rumunije) i upravo ovih dana radi na projektu međusobnog „umrežavanja“. Između ostalog i jer su sve tri pomenute zemlje članice EU gde ima solidnih fondova, kao stvorenih za potrebe Tavankuta.

Sve su to razlozi za ono na šta su Tavankućani posebno ponosni: mladi se vraćaju u ovo selo.

Osnovni podaci
Površina: 93.7* km2 2.327 stanovnika 43* stanovnika po km2
* Zbirni podaci za Gornji i Donji Tavankut

Ostavite komentar