Podeli
Futog

Futog

Selo sa brendom

Za Futog verovatno zna malo ljudi. Ali je zato futoški kupus poznat, bez preterivanja se može reći, širom sveta.

U zemlji u kojoj je, čini se oduvek, nekako najbolje uspevala istorija, pa smo i njome danas najbogatiji, istaći se na tom polju nije lako. Ni ovaj poduhvat, Selo uspelo, nije nastao da bi se „evocirali uspomene“ – mada bi mogao, da se malo našalimo, zadobiti „istorijski karakter“ – ali nekad i malo povesti nije na odmet. Ne toliko da bi se istaklo da prvi pisani tragovi o Futogu datiraju još iz 13. veka (1250. godine, da budemo sasvim precizni), nego da bi se podsetilo na privrednu tradiciju ovog podunavskog mesta. Dakle, negde krajem 17. veka Mitrovdanski vašar u Futogu, koji je trajao mesec i po dana i na kome se u centru pažnje nalazio baš kupus, bio je, ako istorijski izvori ne lažu, značajniji čak i od čuvenog Lajpciškog sajma. I ako se malo preteruje – nije strašno.

No, mi sa ovih prostora bar znamo kako se od tradicije lako odustaje. Upravo to je ono što nisu uradili Futožani. Naprotiv. Nego su od glavice kupusa napravili nešto slično onome što se dobije kad se grudva snega pusti niz breg. Od kupusa su napravili, nekad bi se reklo – industriju, danas se kaže – brend. Svejedno, tačno je i jedno i drugo.

U skladu sa starom dobrom maksimom: misli globalno, deluj lokalno, Futožani su zaštitili ime „Futoški kupus“, od njega napravili proizvod sa geografskim poreklom i oko njega osmislili čitav niz aktivnosti (Futoška kupusijada, Futoški vašar, Futoška omladinska radna akcija – FORA) usmerenih ka promociji, plasmanu i širenju svog brenda. Već danas se, dakle, „Futoški kupus“, i sveži i kiseli, može naći na tržištima Nemačke, Francuske, Velike Britanije, Amerike…

Ali, kao što se iz pobrojanih manifestacija može videti, ne radi se samo o „komercijalizaciji“ brenda, mada u tome naravno nema ničeg lošeg, nego on služi i kao svojevrsni „centar okupljanja“. Na njemu se, naime, zasnivaju aktivnosti i akcije čija je svrha povezivanje, zbližavanje i aktiviranje cele (lokalne) zajednice.

I, opet, ne samo to. Ako su „osvojili svet“, to ne znači da su u Futogu zaboravili gde su i odakle su. Zato razmišljaju o „stvaranju infrastrukture za budući poljoprivredno-prehrambeni turistički centar koji se oslanja na proizvodnju zdrave hrane u regionu južne Bačke (Futog, Begeč, Gložan…)“, kao i o „stvaranju povoljnih uslova za razvoj kreativne misli i stvaralaštva u regionu“. Sa, kako sami naglašavaju, „krajnjim ciljem“ da podstaknu „razvoj regiona“ i

„povećaju izvoz proizvedene i prerađene zdrave hrane“.

Selo koje baš zna šta hoće.

Osnovni podaci
Površina: 80.3 km2 18,641 stanovnika 228 stanovnika po km2

Ostavite komentar