Podeli
Karbulovo

Karbulovo

Da se jabuka pozlati

Istorijske činjenice kažu da se Karbulovo po prvi put pominje 1586. godine u popisu naselja turskog Vidinskog sandžaka, koji je ostao u glavama i onih koje istorija u školi i nije toliko zanimala. I kako burna istorija nijedan kraj naše zemlje nije zaobišla niti ostavila na miru, tako i ovo selo današnju etničku strukturu stanovništa duguje selidbenim strujama koje je u svom ”Balkanskom poluostrvu i južnoslovenskim zemljama” zabeležio čuveni Jovan Cvijić. Eto podatka za one koje je etnografija zanimala.

Negotinska krajina, u čijem se  istočnom delu brežuljkasto-brdovite zone prostire karbulovski atar, pored teške istorije, dala je meštanima ovog sela pogodne uslove za bavljenje najraznovrsnijom poljoprivrednom proizvodnjom – pre svega voćarstvom, koje već mnogo godina unazad biva ono po čemu se Karbulovo prepoznaje. Još od otvaranja Škole za vinodelje i voćarstvo u Bukovu kod Negotina pred kraj XIX veka, u Karbulovu se stvaraju brojne generacije uspešnih kalemara, koji su između dva svetska rata svoje veštine prenosili i u susedne Bugarsku i Rumuniju, a u posleratnom periodu bili aktivni u voćnjacima okoline Negotina, Zaječara i Beograda. Sve ovo je utrlo put razvoju proizvodnje koja će istinski procvat doživeti vek kasnije – krajem XX stoleća, jabuka postaje daleko najznačajnija voćarska kultura. Karbulovsko udruženje voćara, formirano 2006. godine, ovom voću u čast poslednjih pet godina organizuje edukativno-promotivnu manifestaciju ”Dane jabuke”, u jesenjim mesecima – nakon berbe. Po rečima samih voćara, ovo je manifestacija po kojoj postaju čuveni, koja im otvara nove perspektive i daje ideje za buduće planove. Tako to najčešće iz zajedništva i biva – udruženi lakše planiraju: imaju planove za organizovani nastup na tržištu, obogaćivanje proizvodnih kapaciteta i opreme. Pored jabuke, karbulovski voćari gaje i druge kulture, ali na znatno manjim površinama.

Karbulovsko zajedništvo ne počiva samo na voćarstvu i drugim poljoprivrednim granama: u duhu raspevane i narodnom tradicijom bogate regije u kojoj je selo smešteno, u Karbulovu uspešno radi i kulturno-umetničko društvo istog imena. Uspešno radi dve godine – koliko postoji, jer je 2012. godine obnovljeno nakon tridesetogodišnje pauze. I kao da je bilo potrebno nadoknaditi tri decenije bez narodne pesme i igre u ovom selu, društvo je za kratko vreme postiglo mnogo: osvajalo nagrade, nastupalo u zemlji i inostranstvu, okupilo sedminu stanovništva sela i, po rečima samih meštana, dalo veliki doprinos ugledu sela i popunilo prazninu u njegovom društvenom životu.

Blizina gradskog centra, magistralnog puta i ozbiljno bavljenje poljoprivredom, čine da se u ovom selu zadržava značajan broj ljudi srednje i mlađe generacije. I kao što to govore i druge priče o ”uspelim selima”, udruženi mogu više, bolje i brže – da pozlate svoj rad i tradiciju.

Osnovni podaci
Površina: 2,135 ha (površina atara) 364 stanovnika

Ostavite komentar