Podeli
Maglić

Maglić

Selo koje ima sve

Zašto je Maglić dobar primer?

„Mislimo da jesmo selo za primer, jer smo stvorili uslove za život bolje nego u mnogim gradovima i svakako iznad današnjeg proseka u Srbiji, posebno kad je reč o infrastrukturi“. Zbilja, Maglić, ne samo što ima vodovod i kanalizaciju, dom zdravlja i kulturno-umetničko društvo, obdanište, nego ima i sportsku halu i bazen.

Ništa od toga u Maglić nije palo sa neba, niti je to izgradio neki moćni političar, za onog ili ovog vremena, nego je sve izgradjeno samodoprinosom. „Mi smo do ovoga što imamo došli zahvaljujući građanima, jer su oni godinama na ime takozvanog mesnog samodoprinosa izdvajali 3,5 odsto plate. Znači, uvek smo imali sopstveni dinar da bi na taj dinar mogli da tražimo dva, tri ili pet dinara od društva, odnosno države“.

U Magliću su se menjali predsednici mesne zajednice, ali svi su imali istu logiku, gledati prvo su svoje dvorište. Sve funkcije bile su volonterske, sadašnji i bivši funkcioneri, nisu za svoj rad primali, niti danas primaju, bilo kakvu nadoknadu. Ako ne baza, i ta posvećenost opštem dobru „rukovodilaca“ sigurno je bila od velikog uticaja da se u selu razvije osećaj solidarnosti i zajedništva koji su se manifestovali pre svega u spremnosti da se deo ličnog vremena, para ili rada (ko je šta mogao) uloži u bolji život za sve.

Tranzicija je, s jedne strane, donela neke nove obrasce ponašanja koji su nametali podele među ljudima i tamo gde im nije bilo mesta što je interese lokalne zajednice kao celine stavljalo u drugi plan. Konkrento govoreći, mesni samodoprinos, kao poluga razvoja mesta, postao je praktično neizvodljiv. Time je Maglić ostao bez sopstvenog i „moralnog“ i materijalnog pokretača, i bio primoran da se osloni na spoljašnje izvore sredstava koji ni izbliza nisu bili dovoljni. To ne znači da su Maglićani od svog recepta odustali. Naprotiv, oni su prepoznali svoju ulogu u ovim vremenima i sve čine da je ostvare. Svoju viziju izražavaju jednostavnim, ali rečitim sloganom: „Maglić – mesto u kome vredi živeti“.

Maglićani su, međutim, uz detaljan urbanistički plan sela, napravili i industrijsku zonu. Da vide dalje od mnogih drugih svedoči i to što ne misle samo o investitorima, nego i – o radnicima, pa i o njihovim potomcima. Zato su planirali da neposredno uz industrijsku zonu podele sto besplatnih placeva za mlade bračne parove tako da investitor koji bi ovde došao možei odmah da računa ne samo na infrastrukturu, nego i na radnu snagu. Zaposleni bi, pak, dobili ne samo posao, nego i mesto za život. A Maglić bi dobio nove stanovnike; škola nove đake, sportska, kulturno-umetnička i ostala društva nove članove.

Osnovni podaci
Površina: 25.2 km2 2,486 stanovnika 98 stanovnika po km2

1 komentar u ovom Tekstu

  1. Anonimni

    Dzabe vam infrastruktura, kad niste ljudima obezbedili radno mesto, od kanalizacije ne mozemo da zaradimo, a sa halom nemojte da se hvalite uopste, kad nemaju svi pravo da je koriste (kome S…. dozvoli). Dobro kazete da su svi prvo gledali u svoje dvoriste, jer je svaki predsednik mesne zajednice uvek imao neki bezpovratni kredit od opstine, bazen jeste od samodoprinosa ali ga uvek DJ drzi. O placevima pricate nekoliko godina, niko ih jos nije dobio, a industrijsku zonu DJ obradjuje i zaradjuje, to nije industrijska zona vec obicna njiva. Prvo investitor da ne bi izvor zarade bio samo MARBO koji daje mizerne plate!!! Pa onda mozete da se hvalite da je Maglic selo koje ”IMA” sve.

    Odgovori

Ostavite komentar